$$ \newcommand{\floor}[1]{\left\lfloor{#1}\right\rfloor} \newcommand{\ceil}[1]{\left\lceil{#1}\right\rceil} \renewcommand{\mod}{\,\mathrm{mod}\,} \renewcommand{\div}{\,\mathrm{div}\,} \newcommand{\metar}{\,\mathrm{m}} \newcommand{\cm}{\,\mathrm{cm}} \newcommand{\dm}{\,\mathrm{dm}} \newcommand{\litar}{\,\mathrm{l}} \newcommand{\km}{\,\mathrm{km}} \newcommand{\s}{\,\mathrm{s}} \newcommand{\h}{\,\mathrm{h}} \newcommand{\minut}{\,\mathrm{min}} \newcommand{\kmh}{\,\mathrm{\frac{km}{h}}} \newcommand{\ms}{\,\mathrm{\frac{m}{s}}} \newcommand{\mss}{\,\mathrm{\frac{m}{s^2}}} \newcommand{\mmin}{\,\mathrm{\frac{m}{min}}} \newcommand{\smin}{\,\mathrm{\frac{s}{min}}} $$

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.

О изради пројеката

Пре него што почнеш да се бавиш неким конкретним пројектом, потребно је да сагледаш шта те отприлике све очекује у том послу.

Избор теме и евентуално формирање групе

Било би добро да на почетку наставник поразговара са одељењем о могућим темама пројекта. Теме могу да предлажу и наставник и ученици. Очекивани производ пројектног задатка је један Пајгејм програм, који од зависности од интересовања ученика може бити нешто једноставније, као неки једноставнији цртеж помоћу геометријских облика, али за заинтересованије ученике може бити и нешто мало захтевније, рецимо правилан геометријски цртеж направљен употребом петљи.

Они најзаинтересованији могу уложити додатни труд и направити неку анимацију или игрицу користећи библиотеку Пајгејм.

За писање програма у оквиру овог пројекта користићеш програмски језик Пајтон и библиотеку Пајгејм.

Циљ разговора о темама је да се види ко би какав пројекат желео да ради.

Ако ти је неки пројекат занимљив, али делује тешко за реализацију, можеш да се удружиш са неким и тако, удруженим снагама можете да посао поделите између вас и пројекат финализирате заједно.

Пожељно је пројекте радити у групи - тако вежбате да будете део тима, учите да делите обавезе и задатке и учествујете у заједничком раду.

Након што одабереш тему пројекта и сазнаш да ли на пројекту радиш самостално или у пару/групи, потребно је оквирно одредити обим пројекта - шта све желиш или желите да урадите у том пројекту. Када поставиш границе пројекта, треба отприлике да имаш идеју како изгледа сценарио твог пројекта и како би, у грубим цртама, тај пројекат могао да се реализује.

Планирање

У складу са расположивим временом и бројем учесника на пројекту, треба размотрити на који начин ће бити урађено све што је потребно за израду пројекта.

Добро је да при планирању постоји резервни план, односно алтернативе. На пример, ако се неки део пројекта покаже као тежак за израду, вероватно постоји једноставнија варијанта, која можда није једнако атрактивна, али омогућава успешно окончање пројекта. Дакле, потпуно је у реду да опис детаљнијег плана садржи реченице попут: ово ћемо да урадимо на начин А, а ако не буде довољно времена (или не будемо умели), онда на начин Б. Могућа је и обрнута формулација: урадићемо на начин Б, а ако остане времена дорадићемо пројекат и направити то на начин А.

Током планирања треба доћи до сасвим јасне идеје о подели посла међу члановима тима, као и о детаљима пројекта.

На пример:

  • ко од чланова тима формулише проблем који ће се решавати писањем кода

  • ко ће спровести потребно истраживање пре него што почнете са радом

  • ко ће од чланова тима припремити потребне материјале за рад (на пример фајлове који ће бити коришћени у пројекту)

  • ко ће писати кôд,

  • ко ће преконтролисати написани кôд

  • које листе и процедуре се користе

  • како ћете се расподелити у презентацији пројекта

  • и слично.

Припреме за рад - истраживање

Први корак пре него што почнете са писањем кôда вероватно ће бити да мало истражите литературу и погледате неке онлајн ресурсе како бисте видели да ли је неко већ радио сличан пројекат и, ако јесте, како је његово/њено решење изгледало. Такође, за неке пројекте ће бити потребно да додатно истражите област у којој ће ваш пројекат имати примену. На пример, ако ћете решавати неки проблем из области као што су екологија, економија, уметност и сл. - било би добро да се, пре него што кренете са радом, мало боље упознате са том облашћу и видите како се ваш пројекат уклапа у изабрану област и каква му је сврха у контексту те области. Поразговарајте са наставником о томе шта бисте још могли да прочитате пре него што кренете са радом, сигурно ће вас упутити ка неким релевантним изворима до којих можда сами не бисте могли да дођете. Такође, слободно се ослоните на наставника да вам помогне у првобитном истраживању, пре свега како да разликујете поуздане од непоузданих извора.

Ако се ваш пројекат преклапа са још неком облашћу осим програмирања, не оклевајте да се обратите наставнику тог другог предмета и замолите за помоћ.

Израда

После планирања се приступа изради пројекта. Ово је централни део пројекта и углавном је јасан сам по себи.

Представљање

Природан начин представљања пројеката је да се демонстрира рад програма. Осим тога, добро је да се укратко прође кроз кôд и објасне најважнији елементи од којих је кôд сачињен.

Ако време допушта (ваше време за израду, и расположиво време на часу за представљање), ти и твој тим можете да направите и сасвим кратку презентацију, која даје додатне информације које желите да поделите. То може да буде било шта што желите да саопштите, на пример: зашто сте одабрали баш ту тему (ако постоји посебан разлог), шта све све користили, ко је шта радио, како сте решили неки проблем, неки забаван тренутак, или било шта друго. Ако правите презентацију на рачунару, немојте претеривати са количином материјала коју ћете у њу ставити. На крају, слободно се подсетите Лекције о мултимедијалним презентацијама из нашег курса ИКТ и Дигитална писменост за шести разред.

Самовредновање

Било би корисно да након израђеног пројекта размислиш или поразговараш са члановима тима о томе како је протекла израда.

На пример, можеш да поставиш себи следећа питања:

  • Да ли је, по твојој процени, пројекат успешно приведен крају? Колико си ти лично задовољан-задовољна урађеним? Зашто?

  • Који део је био посебно тежак? Како си га решио/решила? Да ли је постојао неки проблем чијим решавањем се посебно поносиш?

  • Да ли је било накнадних измена првобитног плана? Због чега?

  • Да ли је пројекат био користан за стицање или унапређивање неких знања или вештина? Којих? Ако није, зашто не?

Размисли шта би од овога било интересантно другима да чују током твог представљања пројекта. Могуће је да ће наставник одвојити време за овакав разговор на часу, али и ако на часу не буде времена за ово, свакако би требало да бар у мислима прођеш кроз ову фазу рада на пројекту. То може да ти помогне да при изради следећег пројекта (било у следећој школској години или раније) избегнеш неке проблеме са којима си се срео/срела овај пут, да се боље организујеш и будеш задовољнији/задовољнија обављеним послом.

Ова питања ћемо поновити после сваког предложеног пројекта, да би ти била пред очима без обзира на изабрани пројекат.