7.1 Вештачка интелигениција¶

Сигурно сте већ чули за вештачку интелигенцију, а вероватно сте имали прилике и да користите неке програме који се сматрају интелигентним, били тога свесни или не. Свако од нас временом гради своју представу о томе шта обухвата појам вештачке интелигениције и где се све она појављује. Хајде да на почетку проверимо како ви разумете појам вештачке интелигенције.

У питањима која следе помињемо неколико програма чије услуге се данас често користе. Покушајте да одговорите који од тих програма се убрајају у вештачку интелигеницију.

Ако сте успели да тачно одговотите на сва питања, честитамо! Питања на која можда нисте тачно одговорили послужиће вам да изградите бољи осећај за препознавање програма који се убрајају у вештачку интелигеницију.

Вероватно сте пролазећи кроз наше и ваше примере приметили да програми који се не убрајају у вештачку интелигеницију раде послове који су више рутински. На пример:

• приказују текстове, слике, аудио, видео;

• омогућавају нам да направимо различите садржаје, да их сачувамо и касније мењамо;

• омогућавају нам да комуницирамо са другима користећи текст, глас или видео;

• воде неку евиденцију (плата, оцена, продатих ствари, или било чега другог);

• обављају разна израчунавања која им задају нпр. инжењери, економисти, статистичари, научници.

У многим од тих послова рачунари су веома успешни откако постоје. Са друге стране, послови које обављају проргами вештачке интелигенције су необичнији. На неке од њих смо се већ прилично навикли, али неки су нам вероватно и даље изненађујући. Ево неких примера послова које обављају програми вештачке интелигенције:

• помажу нам да пронађемо информације које нас интересују (претраживачи интернета)

• разумеју људски говор и могу на питање да генеришу одговор гласом, а на команду да предузму потребну акцију

• разумеју садржај слике или видеа (препознају људе, животиње и предмете на сликама)

• управљају кретањем возила без возача, или робота по неравном терену

• решавају логичке проблеме, чак доказују и математичке теореме које људи нису могли да докажу

Мада је било неких успеха ове врсте и раније, већину набројаних задатака рачунари могу да обављају тек однедавно (последњих 10-20 година). Рачунари нису у стању да слободно размишљају (онако како то чини човек) или да нешто стварно разумеју, али ипак речи размишљање, разумевање и сличне често користимо да опишемо крајње ефекте рада рачунара који користе програме вештачке интелигениције. Размишљање и разумевање се код људи повезују са интелигеницијом, па тако и рачунарске програме који омогућавају рачунару да се понаша као да размишља и као да суштински разуме слику, говор и друге сигнале, називамо интелигентним.

Област вештачке интелигениције почела је да се развија одмах по настанку првих рачунара и првих, за данашње појмове прилично једноставних индустријских робота, тј. роботизованих машина. Она је имала периоде бржег и споријег развоја, а посебно буран напредак доживљава од почетка двадесет првог века. Напредак вештачке интелигениције тесно је повезан са напретком других, сродних наука и рачунарских технологија уопште.

По неким способностима које сматрамо интелигентним понашањем, рачунари су се веома приближили људским могућностима, а по неким су их и превазишли. На пример, рачунарски програм је још 1997. године победио светског првака у шаху. Многи људи су до тада веровали да машине још дуго (а по некима никада) неће моћи да играју шах боље од људи, јер су сматрали да игре попут шаха захтевају виши ниво интелигенције, за који машине још нису (или никад неће бити) способне. Зато је овај догађај за многе био велико изненађење, а за неке прави шок. Мада се полемике о томе у чему машине могу или не могу да превазиђу људе и даље воде, након овог шаховског успеха ставови шире јавности о могућностима вештачке интелигениције су се прилично изменили, а очекивања порасла. Због тога нови успеси вештачке интелигениције више не представљају изненађење и не привлаче толико медијске пажње. На пример, када су машине средином друге деценије XXI века постале успешније од људи у препознаваљу животиња на фотографијама, то је прошло прилично незапажено.

Резимирајмо:

• Интелигенција се повезује са способностима размишљања и разумевања.

• Програми који омогућавају рачунару да се понаша интелигентно (суштински разуме слику, говор и друго, да „размишља” и проналази решења разних проблема) предмет су проучавања вештачке интелигенције.

• Програми који не спадају у вештачку интелигенцију су старији и обављају послове који су за рачунар једноставнији. Они су одавно много успешнији од човека у рутинским задацима као што је брзо рачунање или копирање података, али су сасвим неспособни или веома слаби у задацима као што је превођење говора у текст или управљање возилом.

• Програми вештачке интелигенције у све више задатака постижу резултате сличне људским или чак боље од људских.