Пре него што покушамо да дамо одговор на ово питање, неопходно је да се осврнемо на свет у коме данас живимо јер управо у разумевању тога се крије и сам одговор на питање из наслова овог поглавља.

Ми данас живимо у свету такозване Четврте индустријске револуције. Она је омогућена пре свега захваљујући таласу брзог развоја информационих и комуникационих технологија који су били одлика Треће индустријске револуције. Једна од главних одлика ове нове ере је управо умреженост, невероватно брз технолошки развој који се види кроз развој технологија као што су Интернет ствари (енг. Internet of Things), Big Data, 3Д штампа, машинско учење и вештачка интелигенција, блокчејн технологија и слично.

Четврта индустријска револуција и технологије које је предводе у потпуности мењају све сфере друштва, од индустрије и јавне управе до наше свакодневнице. На пример, данас можемо да преко апликације на мобилном телефону укључимо веш машину да нам опере веш док смо на послу или да нам фрижидер „јави“ када му неке од намирница које често користимо понестане. Такође, можемо да тргујемо криптовалутама, али и да уз помоћ 3Д штампе направимо зид у кући или да лекари направе вештачки кук који ће пацијенту након операције значајно унапредити квалитет живота.

Када је реч о индустријама ту имамо на делу потпуни заокрет у пословању. Данас постоје компаније које комплетно пословање заснивају на великој количини података, информационим и комуникационим технологијама и приступу мрежи. Познати су примери попут компаније Air bnb која се бави издавањем станова, а да при томе нема у поседу ниједну некретнину. Истовремено тржишна вредност ове компаније се процењује у милијардама америчких долара.

Друга занимљива новина су „бесплатни сервиси“ које користимо од стране највећих технолошких компанија. На пример, отварање email налога на Google-у је потпуно бесплатно. Као и коришћење свих алата које Google Drive омогућује. Иста је ситуација и са свим друштвеним мрежама, оне су за нас као кориснике потпуно бесплатне. Одавде следи логично питање, како ове компаније опстају ако нам не наплаћују своје услуге? Одговор иако није можда на прву лопту очигледан постоји. Ове компаније живе од оглашавања производа, субскрипција, претплате на сервисе ( на пример Youtube Preminum) и услуга других компанија, а наши подаци им користе да што прецизније прилагоде рекламу потенцијалном купцу. И то нас доводи до одговора на питање из наслова поглавља.

Разумевање података и потом рад са подацима нам омогућава да не само ефикасније радимо наш посао и доносимо информисане одлуке већ и да боље разумемо свет у коме живимо. Онда не чуди зашто се о подацима говори као о „нафти 21. века“.

У ово приручнику нећемо даље улазити у питања дигиталне трансформације целог друштва већ смо само желели да на самом почетку скренемо пажњу зашто је разумевање података и бављење подацима данас важно.

Отворени подаци и портал отворених података¶

Сада када смо сагледали ширу слику која је важна да бисмо боље разумели значај који велике количине података данас имају можемо веома лако увидети да цела Индустрија 4.0 не би постојала да нисмо дошли до степена развоја у којем можемо да обрађујемо, анализирамо и доносимо одлуке на основу велике количине података. Обрада велике количине података нам даје нова сазнања, а нова сазнања нас наводе да одлуке које доносимо буду оптимизованије, рационалније и слично.

Међутим пре него што се посветимо отвореним подацима као само једном категоријом података који стоје на располагању јавној управи, хајде да погледамо зашто су нам уопште потребни отворени подаци.