Низови као репрезентација вектора, полинома и великих бројева
Низови се често користе да представе неке математичке објекте: векторе, полиноме и бројеве.
Величине које су одређене само својом бројевном вредношћу (и одговарајућом јединицом) називамо скаларним величинама или скраћано скаларима. То су, на пример, маса и дужина. Постоје величине које се поред своје бројевне вредности (кажемо и интензитета) задају и својим правцем и смером и њих називамо векторским величинама или векторима. Таква је на пример брзина или убрзање.
Вектори се могу представљати као уређене торке бројева и у програмима се могу представити низовима својих координата. Наиме, вектор димензије \(n\) задаје се са \(n\) координата \(\vec{a}(a_1,a_2,\ldots,a_n)\). Два тако представљена вектора се могу сабирати (тако што им се саберу одговарајуће координате) и вектор се може помножити скаларом (тако што се свака координата помножи тим скаларом). Значајна је и операција скаларног производа (скаларни производ два вектора се израчунава тако што им се одговарајуће координате помноже и сви тако добијени производи саберу).
Полином често представљамо низом његових коефицијената. Нпр, полином \(x^3+2x-5\) представићемо низом коефицијената \((-5,0,2,1)\). Слично, природни број можемо представити низом његових цифара. То је нарочито значајно код јако великих бројева, који се не могу представити основним типовима података.
Низови као репрезентација вектора, полинома и великих бројева
Низови се често користе да представе неке математичке објекте: векторе, полиноме и бројеве.
Величине које су одређене само својом бројевном вредношћу (и одговарајућом јединицом) називамо скаларним величинама или скраћано скаларима. То су, на пример, маса и дужина. Постоје величине које се поред своје бројевне вредности (кажемо и интензитета) задају и својим правцем и смером и њих називамо векторским величинама или векторима. Таква је на пример брзина или убрзање.
Вектори се могу представљати као уређене торке бројева и у програмима се могу представити низовима својих координата. Наиме, вектор димензије \(n\) задаје се са \(n\) координата \(\vec{a}(a_1,a_2,\ldots,a_n)\). Два тако представљена вектора се могу сабирати (тако што им се саберу одговарајуће координате) и вектор се може помножити скаларом (тако што се свака координата помножи тим скаларом). Значајна је и операција скаларног производа (скаларни производ два вектора се израчунава тако што им се одговарајуће координате помноже и сви тако добијени производи саберу).
Полином често представљамо низом његових коефицијената. Нпр, полином \(x^3+2x-5\) представићемо низом коефицијената \((-5,0,2,1)\). Слично, природни број можемо представити низом његових цифара. То је нарочито значајно код јако великих бројева, који се не могу представити основним типовима података.