U programima mi radimo sa nekim vrednostima ili podacima. Mi pišemo programe da bismo uzeli neke podatke, izračunali nešto i pokazali rezultate nekome. Na primer, zamislite da pišete program koji treba da uzme neke novčanice u dinarima i pretvori ih u novčanice u evrima. Prvo što treba da naučimo je kako da napišemo da recimo imamo 100 dinara u programu. Podaci se zapisuju brojevima, slovima ili slikama. Na primer ako vidimo novčanice - na svakoj od njih piše koliko koja vredi.
Vrednost ne mora da se piše samo brojevima. Ako vidite novčanicu na kojoj je Nikola Tesla, znaćete da ona vredi 100 dinara. U ovom slučaju čak i slika može da predstavi vrednost. U programima možete da zapišete različite podatke kao što su:
- Brojevi koji se pišu kao u matematici ciframa i znacima tačka (.) i minus(-). Pomoću cifara 0,1,2,3,4,5,6,7,8 i 9 možete da napišete bilo koji pozitivan broj, ako dodate i tačku možete da napišete i realne brojeve, a ako dodate i znak minus, možete da napišete bilo koji negativni broj. Primeri brojeva su:
- Obični brojevi: 2, 3, 5, 8, 13, itd.
- Negativni brojevi: -1, -50, itd.
- Realni brojevi: 3.14, 0.5, 37.4, itd.
- Tekst koji se piše slovima i znacima ako hoćete da napišete neki tekst. Tekst morate da stavite u navodnike "" ili apostrofe '', kao na primer:
- "Ja sam tekst u navodnicima"
- 'Ja sam tekst u apostrofima'
- 'Ja učim programiranje!'
- "Programiranje je lako"
- Vrednosti tačno i netačno su veoma bitne u jezicima kada treba da se odluči da li nešto treba da se uradi ili ne. Vrednosti tačno i netačno se obeležavaju sa:
- true - Ako je nešto tačno
- false - Ako je nešto netačno
Sada kada znamo kako se obeležavavaju vrednosti, možemo da vidimo šta da uradimo sa njima.