Садржај
1. Робот Карел - Линијски програми и бројачка петља
2. Робот Карел - Условна петља и гранање
3. Робот Карел - Задаци за вежбање
4. Корњача графика - Линијски програми и петље
5. Корњача графика - Гранање, угнежђене петље, функције, торке и листе
6. Корњача графика - Задаци за вежбање
7. Израчунавања - Изрази, оператори, променљиве
8. Израчунавања - Цели и реални бројеви, дељење
9. Израчунавања - Коришћење и дефинисање функција
10. Израчунавања - Задаци за вежбање
11. Гранање
12. Понављање - петље
13. Контрола тока - Задаци за вежбање
14. Структуре података
15. Примена петље у структурама података
16. Откривање и исправљање грешака и коришћење дебагера
12.1 Понављање - петља for
¶
У програмима је често потребно да се одређена наредба или блок наредби понове више пута. У програмима са Карелом и корњачом сазнали сте како се користе петље for и while. У овом поглављу видећемо како се ове петље могу користити у конзолним програмима.
Понављање наредби дати број пута¶
Размисли како би написао програм који десет пута исписује
Zdravo
. На основу онога што смо до сада научили можемо десет пута
навести наредбу print("Zdravo")
.
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
print("Zdravo")
(здраво_десет_пута_1)
Овај програм било је напорно откуцати (чак иако смо
користили технику копирања и лепљења). Ако сада пожелиш да
корисник прво унесе број колико пута жели да се испише поздрав, тада
је јасно да тај програм не можемо испрограмирати на овај начин, већ су
нам потребне мало напредније технике. Решење долази у
облику петљи, тј. наредби које омогућавају да се нека наредба или
неки блок наредби понове више пута. За почетак размотримо наредбу
којом постижемо да се нешто понови дати број пута. Најједноставнији
начин да то урадимо је да употребимо наредбу облика for i in range(n):
. Наредни програм 10 пута исписује поруку Zdravo
,
коришћењем петље for
.
for i in range(10): # ponovi 10 puta:
print("Zdravo") # ispiši tekst "Zdravo"
(здраво_десет_пута)
Након петље можемо исписати и додатну поруку (у овом примеру то је
порука Doviđenja
).
for i in range(10): # ponovi 10 puta:
print("Zdravo") # ispiši tekst "Zdravo"
print("Doviđenja") # ispiši tekst "Doviđenja"
(здраво_десет_пута_2)
Приметимо да је испис поруке Zdravo
био увучен, јер се понавља,
док испис поруке Doviđenja
није био увучен јер се не понавља више
пута. Ако бисмо увукли обе наредбе исписа, онда би се обе понављале 10
пута, што није оно што желимо.
for i in range(10): # ponovi 10 puta:
print("Zdravo") # ispiši tekst "Zdravo"
print("Doviđenja") # ispiši tekst "Doviđenja"
(здраво_десет_пута_3)
Увежбај овај облик понављања кроз још неколико једноставних примера.
Обими пет троуглова¶

Напиши програм који израчунава обиме пет једнакостраничних троуглова чије дужине страница корисник уноси.
for i in range(5): # ponovi 5 puta:
a = int(input("Unesi dužinu stranice:")) # učitaju dužinu stranice
O = ??? # izračunaj obim - ispravi ovaj red
print(O) # ispiši obim
(обими_пет_троуглова)
Видећеш да су све наредбе у телу петље увучене у односу на петљу, али и да су међусобно поравнате, што мора увек бити случај (у супротном се добија порука да програм није исправан).
Поздрави сваког ученика¶

Напиши програм који учитава неколико имена ученика и сваког појединачно поздравља.
n = int(input("Unesi broj učenika: ")) # učitaj broj učenika n
for ???: # ponovi n puta:
ime = input("Kako se zoveš?") # unesi ime učenika - ispravi ovaj red
print("Zdravo, ti se zoveš:", ime) # pozdravi učenika
(поздрав_ученицима)
Овај пут, уместо константне вредности, унутар range
треба
навести променљиву n
, што значи да ће се петља извршавати различит
број пута (у зависности од броја n
који корисник уноси). Такође,
видиш да променљива ime
не чува број, него текст. Приликом уноса
вредности употребили смо само input(...)
, а не
int(input(...))
, нити float(input())
, јер након уноса текста
није потребно из њега прочитати ни целобројну ни реалну бројевну
вредност (чему служе функције int
и float
).
Опсег бројева - range
¶
Размотримо сада детаљније како функционише петља for i in range(n):
којом
смо постизали да се нешто понови n
пута. Током
извршавања такве петље променљива i
редом узима вредности 0
,
1
, 2
итд., све до вредности n-1
. На пример, ако је n
једнако 3
, тада ће се тело петље извршити три пута и у првом
извршавању тела петље променљива i
ће имати вредност 0
, у
другом вредност 1
, а у трећем вредност 2
. Позив range(n)
,
дакле, формира колекцију бројева 0, 1, 2, ..., n-1
из које затим
бројачка променљива i
узима редом једну по једну вредност. Осим
са једним, функцију range
могуће је позвати и са два и са три
параметра. Када се наведу два аргумента a
и b
, врши се
набрајање свих елемената из интервала целих бројева [a, b-1]
, док
се у случају када се наведу три аргумента a
, b
и k
врши
набрајање сваког k
-тог елемента тог интервала. Дакле,
позив
range(n)
гради колекцију0, 1, 2, ..., n-1
;позив
range(a, b)
гради колекцијуa, a+1, ..., b-1
;позив
range(a, b, k)
гради колекцијуa, a+k, a+2k, ..., a+nk
, где је последњи број одабран тако да буде последњи у овом низу који је строго мањи одk
.
Провери да ли ово разумеш тако што ћеш одговорити на наредних неколико питања.
Q-9: Који опсег садржи вредности 1, 2, 3 ?
Q-10: Колико вредности садржи опсег range(1, 10, 2)
?
О колекцијама података причаћемо детаљније у наредном поглављу.
Нагласимо да је колекција
range
таква да се њени елементи не чувају истовремено у
меморији, већ се током рада петље for
гради један по један
елемент ове колекције. У овом приручнику опсеге ћемо увек користити
само у склопу петље for
.
Ево примера употребе различитих облика функције range
кроз наредних
неколико задатака.
Испис бројева од 0 до 9¶

Употреби петљу да би се исписали бројеви од 0 до 9.
for i in range(0): # ispravi ovaj red
print(i)
(бројеви_од_0_до_9)
Испис бројева од a до b¶
Када се у позиву функције range
наведе само један аргумент, онда
бројање креће од нуле. Међутим, када се наведу два аргумента a
и
b
, тада бројање креће од a
и завршава се са b-1
.

Напиши програм који учитава два броја a
и b
и затим
исписује све бројеве од a
до b
(укључујући и њих).
a = int(input("Odakle se broji: "))
b = int(input("Dokle se broji: "))
for i in range(0, 0): # ispravi ovaj red
print(i)
(бројеви_од_a_до_b)
Игра жмурке¶
Ако се у позиву функције range
наведу три аргумента, трећи од њих
одређује корак за који се у сваком кораку петље врши увећавање
бројачке променљиве. На пример, range(1, 10, 2)
означава да
бројачка променљива креће од 1
и да се у сваком кораку увећава за
2
, све док је строго мања од 10
тј. да редом узима вредности
1
, 3
, 5
, 7
и 9
.

У игри жмурке деца броје 5, 10, 15, итд., до 100. Напиши програм који исписује баш те бројеве.
for i in range(0, 100 + 1, 0): # ispravi ovaj red
print(i)
print("Полазим!")
(жмурке)
Аларм који звони на сваких 10 минута¶

Сат је навијен тако да између 8.00 и 10.30 звони на сваких 10 минута. Напиши програм који исписује времена у којима сат звони.
Задатак је много једноставније реализовати ако време представимо само помоћу минута. Зато дефинишемо функције конверзије сати и минута у минуте и минута у сате и минуте.
def u_minute(sat, minut):
return 0 # ispravi ovaj red
def u_sate_i_minute(minuti):
return (minuti // 1, minuti % 1) # ispravi ovaj red
for minuti in range(u_minute(0, 0), u_minute(0, 0) + 1, 0): # ispravi ovaj red
(sat, min) = u_sate_i_minute(minuti)
print(minuti, "m =", sat, "h", min, "m")
(сати_и_минути)