Садржај
1. Робот Карел - Линијски програми и бројачка петља
1.1. Линијски програми
1.2 Вежбање
1.3. Бројачка петља for
1.4. Квиз
1.5. Вежбање
2. Робот Карел - Условна петља и гранање
2.1. Условне петље
2.2. Вежбање
2.3. Гранање
2.4. Квиз
2.5. Вежбање
3. Робот Карел - Задаци за вежбање
3.1. Робот Карел - задаци за вежбање
4. Корњача графика - Линијски програми и петље
4.1. Наредбе корњаче
4.2. Линијски програми
4.3. Петље
4.4. Квиз
4.5. Вежбање
5. Корњача графика - Гранање, угнежђене петље, функције, торке и листе
5.1. Гранање
5.2. Угнежђене петље
5.3. Функције
5.4. Торке и листе
5.5. Квиз
5.6. Вежбање
6. Корњача графика - Задаци за вежбање
6.1. Корњача графика - задаци вежбање
7. Израчунавања - Изрази, оператори, променљиве
7.1. Основне аритметичке операције и примена
7.2. Променљиве - имена придружена подацима
7.3. Тестирање и дебаговање програма
7.4. Квиз
7.5. Вежбање
7.6. Израчунавања - додатни задаци
8. Израчунавања - Цели и реални бројеви, дељење
8.1. Цели и реални бројеви
8.2. Реално и целобројно дељење
8.3. Позициони запис бројева
8.4. Квиз
8.5. Вежбање
8.6. Цели и реални бројеви, дељење - додатни задци
9. Израчунавања - Коришћење и дефинисање функција
9.1. Коришћење функција
9.2. Дефинисање функција
9.3. Квиз
9.4. Вежбање
10. Израчунавања - Задаци за вежбање
10.1. Израчунавања - задаци за вежбање
11. Гранање
11.1. Гранање
11.2. Комбинација више логичких услова
11.3. Конструкција if-elif-else
11.4. Квиз
11.5. Вежбање
11.6. Гранање - додатни задтак
12. Понављање - петље
12.1. Понављање - петља for
12.2. Понављање - условна петља while
12.3. Угњежђене петље
12.4. Квиз
12.5. Вежбање
12.6. Петље - додатни задтак
13. Контрола тока - Задаци за вежбање
13.1. Контрола тока - задаци вежбање
14. Структуре података
14.1. Торке и листе
14.2. Функције за рад са торкама и листама
14.3. Ниске
14.4. Скупови и речници
14.5. Квиз
14.6. Вежбање
15. Примена петље у структурама података
15.1. Примена петље у торци, листи и ниски
15.2. Учитавање и обрада листе
15.3. Примена петље у речнику
15.4. Квиз
15.5. Вежбање
16. Откривање и исправљање грешака и коришћење дебагера
16.1. Дебаговање на рачунару у програму IDLE

11.1. Гранање

У животу често неке ствари радимо само ако је испуњен одређени услов. На пример, ако пада киша, понећемо кишобран. Ако смо виши од 140 cm, пустиће нас да се спуштамо низ водени тобоган у аква-парку, итд. И у програмирању се одређене наредбе извршавају само ако је неопходан услов испуњен. Да би се описало условно извршавање неких наредби користи се наредба if која у језику Python има следећи облик:

Реч if на енглеском језику значи „ако“.

Не заборави да се након услова обавезно мора навести двотачка (карактер :) и да се наредбе које се извршавају условно морају мало увући (обично се то уради тако што се испред сваке наредбе откуцају четири размака) или се код увлачи коршћењем табулатора (тастера таб који се налази лево од слова Q на тастатури).

Често се јавља и потреба да се, у зависности од тога да ли је услов испуњен, изврши једна или друга група наредби. На пример, ако је корисник унео исправну лозинку, треба му пожелети добродошлицу на сајт, а у супротном му треба јавити да унета лозинка није исправна. Такав облик организације извршавања програма се постиже наредбом if-else, која у језику Python има следећи облик:

Реч else на енглеском језику значи „у супротном“.

Двотачку је потребно навести и иза else, и оба блока наредби треба увући.

Утврди пређено градиво:

Поређење (релацијски оператори)

Најједноставнији облик услова је поређење величина. Рачунар уме да пореди величине (бројеве, али и ниске). За то се користе оператори слични онима које си већ видео у математици:

  • a < b проверава да ли је a мање од b,

  • a > b проверава да ли је a веће од b,

  • a >= b проверава да ли је a веће или једнако b,

  • a <= b проверава да ли је a мање или једнако b,

  • a == b проверава да ли је a једнако b,

  • a != b проверава да ли је a различито од b.

Резултат примене ових операција је Тачно или Нетачно (кажемо да је резултат логичка, тј. истинитосна вредност).

Примере из видео лекције можеш провежбати на следећим линковима који воде ка Приручнику. Уради следеће:

Логичке вредности

Променљива може да садржи и истинитосне вредности (кажемо и логичке вредности или исказне вредности) Тачно (True) и Нетачно (False) (обрати пажњу на велико почетно слово). На пример:

Ако у претходном програму у првом реду уместо вредности True поставиш вредност False, добићеш другачију поруку након покретања програма.

Истинитосна вредност може бити додељена и као резултат неког поређења (релације). Погледај следећи пример:

Дужи начин да се променљивој додели истинитосна вредност јесте да се употребе гранање и константе True и False.

Наравно, када год можемо користићемо краћи и једноставнији начин. Истинитосне вредности често можемо користити у случају функција које нешто испитују и враћају информацију Тачно или Нетачно. На пример, можемо дефинисати функцију која проверава да ли је број позитиван.

Дужи начин да се ова функција дефинише је помоћу гранања.

Претходна лекција
Следећа лекција
A- A+
Тема
Темa

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.