„Паметни градов蓶

На свету постоји мноштво градова са више милиона становника, а неки имају и више десетина милиона. Предвиђа се да ће ови огромни градови наставити да расту, а да ће наставити да се појављују и нови милионски градови. Организовање живота за тако велики број људи на релативно малом простору је огроман изазов. Најчешћи проблеми са којима се велики градови сусрећу су саобраћајне гужве, недостатак паркинг простора, безбедност на улицама, као и загађење земљишта, воде и ваздуха. У неким ситуацијама снабдевање потребним количинама воде и струје може да буде отежано, а потенцијалне штете од пожара или поплава могу да буду далеко веће него у насељима са мањом густином насељености. Са повећањем величине градова и густине насељености у њима, ови проблеми постају све тежи. Зато се у многим градовима трага за начинима да се ови проблеми ублаже.

Први корак у бављењу проблемом је обично прикупљање реалних информација, то јест праћење стања и сагледавање тежине проблема. Већ у овој фази „интернет ствари“ је од велике помоћи. На пример, мерачи загађености ваздуха нам, за почетак, омогућавају да пратимо стање у граду и информишемо се о озбиљности ситуације. Такође, можемо да пратимо до каквог су резултата довеле мере које се предузимају.

Осим за праћење стања, „интернет ствари“ може да се употреби и у конкретним решењима, која значајно побољшавају живот становништва у великим градовима. Такви градови, у којима су ове технологије примењене на решавање описаних проблема, називамо „паметним градовима“. Примера има много, а поменућемо неке.

Повезани јавни превоз:

Град Лублин у Пољској је проглашен за „паметан град“ године 2015. у својој категорији (градови од 100 до 350 хиљада становника). Највећи од неколико пројеката спроведених у граду је систем управљања саобраћајем, који је покренут 2015. године и који је дизајниран да побољша проток саобраћаја помоћу одговарајућег програмирања рада семафора, као и да побољша безбедност на улицама Лублина. На возила градског саобраћаја постављени су GPRS уређаји, који непрекидно јављају локацију возила софтверу диспечерског центра, који затим преноси те информације на електронске дисплеје на аутобуским станицама и на интернет портале. Ово је резултирало ефикаснијим јавним превозом, скраћењем времена чекања и повећањем поузданости.

Надгледање (мониторинг) саобраћаја:

Градска влада Лос Анђелеса (Калифорнија, САД) је поставила огромну мрежу сензора интегрисаних у коловоз. Ови сензори преносе податке о саобраћају у реалном времену на платформу за управљање саобраћајем, која прилагођава распоред укључивања и трајање саобраћајних сигнала како би оптимизовала ток саобраћаја. Поред тога, контролни ормарићи који се налазе на раскрсницама, на основу података добијених са сензора, у потребном тренутку додатно укључују водич-осветљење на пешачким прелазима или светлосне сигнале који усмеравају бициклистички саобраћај.

Неки градови уводе инфраструктуру следеће генерације припремљену за 5Г повезивање и комуникације возила-ка-инфраструктури (vehicle-to-infrastructure, V2I). На пример, округ Мајами-Дејд (Флорида, САД) почео је да примењује нове контролере саобраћајног система који омогућавају V2I везе, јер град предвиђа већи број аутомобила који могу да примају информације од семафора. Ови контролери омогућавају да такав аутомобил, када наиђе на црвено светло, сâм искључи мотор и одбројава до зеленог.

Разне врсте паметних семафора увели су и многи други градови, као што су Копенхаген (Данска), Бристол (Уједињено Краљевство) и Барселона (Шпанија).

Паметно паркирање:

Процене стручњака су да потрага за паркингом у Европи чини 30% градског саобраћаја, а да овај сегмент градског саобраћаја чини 8% емисије угљен-диоксида на нашем континенту. На основу истраживања спроведеног у Немачкој процењено је да би примена решења која помажу возачима да нађу место за паркинг могла да смањи емисију угљен-диоксида у Немачкој за 900.000 тона годишње.

На основу таквих анализа, у граду Келну у Немачкој је 2011. године покренута је иницијатива „Келн - паметан град“, а у оквиру ове иницијативе планирано је увођење једног система паметног паркирања. Од 2020. године у Келну се користи један од најиновативнијих и најмодернијих система за навођење паркирања на свету. Возачи могу да очитају тачан број преосталих слободних паркинг места дуж улица и смер вожње до њих. Ове информације се приказују на локалним ЛЕД дисплејима на раскрсницама путева, а доступне су и на мобилним телефонима преко одговарајуће апликације.

Видео-надзор:

Паметан видео-надзор није нов концепт. У ствари, паметне камере за надзор постоје већ дуже време и обично се користе за надзор ауто-путева и других важних саобраћајница. Камере за аутоматско препознавање регистарских таблица могу да користе органи за спровођење закона ради идентификације украдених аутомобила и за спречавање криминала уопште, а користе се и за детектовање саобраћајних прекршаја (прекорачење брзине, пролазак на црвено светло, вожња у недозвољеном смеру и друго). Камере се на ауто-путевима већ годинама користе за аутоматску наплату путарине. У градовима оне могу да се користе за праћење густине саобраћаја и да помогну у избегавању саобраћајних гужви.

Осим саобраћаја, надзиру се значајни објекти, као што су електране, водоводи, школе, болнице итд. Камере за надзор јавних површина уз одговарајуће софтверске системе могу чак да се искористе за предвиђање злочина пре него што се он догоди. Ови системи могу да идентификују пешаке и прате њихово кретање. Међутим, овако детаљан надзор је врло непопуларан и многи грађани изражавају забринутост због угрожавања приватности и доводе у питање употребу својих личних података.

Праћење нивоа воде:

Град Даблин у Ирској је последњих година имао доста проблема са поплавама. Градско веће Даблина је, тражећи решења, покренуло иницијативу чији резултат је да су развијени сензорски уређаји који могу да детектују ниво воде и да пријаве плављење одређеног простора.

„Интернет ствари“ може да се користи за јавно добро и ван градова. Један познат пример су детектори шумских пожара. По ободима шума се постављају сензори који непрекидно прате температуру и садржај угљеника у околини. Детаљан извештај се редовно шаље заједничком центру за праћење. У случају шумског пожара, шаље се упозорење контролној соби, полицијској станици и ватрогасној јединици. На тај начин „интернет ствари“ може да помогне да се у случају оваквих непогода што пре реагује и да се спрече последице ширих размера.

Неки примери из наше земље¶

Да ли знаш за неке примере употребе интернета ствари у неким нашим градовима?

У неколико градова Србије (Крагујевац, Суботица, Београд), предузећа која се баве градским превозом омогућила су својим корисницима да путем мобилне апликације сазнају планирано и очекивано време доласка возила. Неке од ових апликација нуде и друге информације, као што је број путника у возилу. На основу ових података корисници могу боље да планирају своје време. Подаци предузећа из Крагујевца говоре да је од увођења овог система праћења градског превоза број корисника повећан за 30%. У Суботици на овај начин може да се прати и приградски, међумесни и међународни саобраћај различитих превозника.

У Београду се већ неколико година користе инфо-табле, које обавештавају возаче о броју слободних места у оближњим јавним гаражама, показујући при томе и смер кретања до њих. Однедавно је у зонираним деловима града (општине Врачар и Савски Венац) неколико хиљада паркинг места на улици опремљено сензорима. Ови сензори могу преко мобилне апликације да обавесте возаче о доступним местима за паркирање, али и да упозоре градске службе на кршење правила паркирања. Овај систем је допринео скраћењу времена проведеног у тражењу паркинга, смањењу саобраћајних гужви и емисије издувних гасова.