„Интернет ствар蓶

Када је реч о употреби интернета, обично је најчешће прва асоцијација паметан телефон, таблет или рачунар, односно уређаји преко којих добијамо информације или користимо неке интернет сервисе. То је разумљиво, јер од свих уређаја који користе интернет, они су ти највише пред очима и у рукама. Неко ће се можда сетити и паметних сатова, који такође могу (мада и не морају) да се прикључе на интернет. Можда сте чули и за паметне куће (енг. smart home), у којима преко интернета може да се управља бравама, кућним апаратима, грејањем, ролетнама… Тако власник или корисник паметне куће може са мобилног телефона, преко интернета, нпр. да укључи грејање пре него што стигне кући. Преко интернета могу да се контролишу и појединачне електричне утичнице, што значи да у принципу са било ког места ван куће или стана може да се укључи или искључи било који кућни апарат, који при томе не мора да буде „паметан“, па чак ни да има одложен старт.

Ипак, до сада поменути примери су само мали део све дуже листе уређаја који се данас прикључују на интернет. То могу да буду и возила, системи веб-надзора, одашиљачи на медицинским уређајима које на себи или у себи носе здравствено угрожене особе (нпр. после операције срца, да прате и јављају њихово здравствено стање), или одашиљачи на животињама са великих фарми, који јављају локацију животиње. Сви ти, и други уређаји чине тзв. интернет ствари (енгл. IoT, internet of things), који највише доприноси свакодневном вртоглавом расту броја уређаја прикључених на интернет.

Да ли знаш за још неке примере интернета ствари? Потражи додатне информације о томе.

Који уређаји су у питању и за шта користе интернет?

Колики је, према проценама, број уређаја који су данас прикључени на интернет?

Каква су предвиђања за блиску будућност?

Дакле, под стварима у појму „интернет ствари” подразумевају веома различити уређаји. Оно што им је заједничко је да се сваки од тих уређаја прикључује на интернет и комуницира са другим уређајима. Да би то могло да се оствари, потребно је да сваки од тих уређаја има своју јединствену интернет адресу, преко које може да буде идентификован на интернету и преко које са њим може да се комуницира.

У смислу саме комуникације, уређаји интернета ствари су формално равноправни са рачунарима: шаљу и примају податке, започињу комуникацију и одазивају се. Ипак, из наведених примера можеш да приметиш да су то уређаји који су по правилу знатно једноставнији од рачунара, па може да се очекује да су они на неки начин подређени учесници у комуникацији. И заиста, подаци које они шаљу су углавном неке измерене вредности прикупљене преко разних сензора, а подаци које примају су углавном управљачке команде.

Сада, када мало јасније разумеш шта је интернет ствари, можеш да га опишеш и прецизније:

Интернет ствари је термин који описује мрежу физичких објеката у које су уграђени сензори, софтвер и друге технологије, а у сврху повезивања и размене података са другим уређајима и системима преко интернета.

Ако желиш да знаш више?

Ако сте потражили статистике о броју уређаја који се повезују на интернет, знате да је он већ приближно двоструко већи од броја људи на планети. То значи да интернет ствари није само перспективна област којој се предвиђа сјајна будућност, он је увелико међу нама! Већ сада се приход од интернета ствари мери стотинама милијарди долара годишње. То нису само популарне кућне справице, које могу и не морају да нам буду интересантне. Интернет ствари се интензивно користи у производњи, што доприниси квалитету производа и мањем загађењу, а постоје и примене интернета ствари у јавном сектору које побољшавају општи квалитет живота (видети страницу Паметни градови). Таквих примера употребе интернета ствари има и у нашој земљи, али не толико колико би могло да буде. Међутим, можда ћете баш ви да допринесете да сви заједно осетимо још више користи од ових технологија у свакодневном животу.

Како ради интернет ствари¶

Пошто комуницирају преко интернета, уређаји који чине интернет ствари морају (као заједнички минимум) да садрже комуникациони хардвер, преко кога размењују податке, пратећи мрежне протоколе.

Велики број ових уређаја је скоро искључиво намењен прикупљању и слању неке врсте података, за шта користе различите врсте сензора.

Укратко о сензорима

Сензор је опште име за уређај који мери неку физичку величину и конвертује је у дигитални сигнал. Нове технологије омогућавају прављење сензора веома малих димензија, тзв. микросензора. Помоћу сензора могу нпр. да се прате слика и звук (главни делови камера и микрофона су сензори), осветљеност, температура, покрети, срчани импулси, концентрација кисеоника, угљен-моноксида или неког другог гаса (мириса) у ваздуху, концентрација хемијских састојака у земљишту, влажност итд. Принципи на којима раде сензори могу да буду веома различити. Примера ради, детектор покрета и препрека може да ради тако што емитује ултразвук и мери време до регистровања одбијеног таласа, док детектор влажности у земљишту може нпр. да мери електрични отпор, односно проводљивост земљишта између електрода.

Сензор претвара прикупљене податке у дигитални сигнал, да би тај сигнал могао да се софтверски обрађује, било на лицу места или на удаљеном рачунару, што је чешћи случај. Сигнал се дигитализује и да би могао да се преноси путем интернета, односно да се чува у унутрашњој или спољашњој меморији рачунара.

Осим уређаја са сензорима, постоје и они који су задужени за извршавање одређених команди добијених преко интернета. Те команде су често само укључивање и искључивање различитих електричних апарата, а могу да буду и сложеније команде у случају да је комуникациони уређај повезан са паметном машином.