Основе језика JavaScript¶

У овом курсу подразумевамо да су читаоци већ упознали бар један програмски језик, па се нећемо бавити детаљним објашњавањем основних концепата који су исти код велике већине програмских језика. Уместо тога, убрзано ћемо прећи стандардне појмове као што су наредба, променљива, израз, додељивање, наредбе гранања, наредбе понављања (познате и као петље, односно циклуси), функције, низови (листе), објекти и слично. Нешто више пажње ће бити посвећено специфичностима језика JavaScript, то јест оним особинама овог језика које нису уобичајене за остале језике.

Акценат овог поглавља ће бити на примерима формирања интерактивних веб-страна, које могу динамички да мењају свој садржај и остварују комуникацију са корисником, а због којих се JavaScript и учи.

JavaScript програм је обичан текстуални фајл у који стављамо низ наредби.

прва наредба;
друга наредба;
...
последња наредба;

Свака наредба треба да се заврши симболом „;“ (тачка-зарез). Додуше, JavaScript интерпретер нам неће узети за зло чак ни када заборавимо да ставимо симбол „;“ на крај наредбе.

JavaScript интерпретер уме сам да препозна крај наредбе (Automatic semicolon insertion, скраћено ASI). Постоје неке ситуације у којима не ради савршено које ћемо поменути у наредним лекцијама.

Као и у другим програмским језицима, поред наредби у JavaScript програму пишемо и коментаре. Подсетимо се: коментари су пропратни текст, који служи људима који читају програм да га лакше разумеју. Коментари не утичу на извршавање програма (програм са коментарима се извршава исто као и да коментара нема). У JavaScript програмима коментари се пишу или после две косе црте (до краја тренутног реда), или између знакова „/*“ и „*/“:

// Овај ред садржи само коментар
прва наредба;

/*
Коментар
написан
у више редова
*/
друга наредба; // Коментар је од две косе црте до краја овог реда.
...
последња наредба;

Неке наредбе језика JavaScript су врло сличне одговарајућим наредбама у другим језицима. На пример, наредбе if и while се могу лако разумети уз мало искуства у било ком програмском језику. Функције су такође (бар у основним случајевима) лако читљиве и њихово разумевање не би требало да представља проблем ономе ко се већ сусретао са функцијама у неком програмском језику.

Други делови језика JavaScript могу захтевати мање или више додатне пажње због различитог писања, мада су концептуално познати. На пример, запис „i++;“ значи повећај i за један, док „n % i“ представља остатак при дељењу n са i. Оваква синтакса (као и синтакса наредбе for) се могу наћи у још неким језицима, као што су C, C++, C#, Java. Са друге стране, функције за учитавање података (prompt) и њихово приказивање (alert и друге) су потпуно специфичне за JavaScript. О овим специфичностима ће бити више речи у наредним лекцијама.

Следећи JavaScript програм исписује две поруке са низом бројева који јесу или нису прости бројеви.

Од читалаца се очекује извесно (не велико) искуство у решавању алгоритамских задатака, какав је овај који сте управо видели, па се таквим задацима нећемо много бавити. Примери и задаци у наредним лекцијама су оријентисани на употребу JavaScript програма у мењању садржаја и изгледа веб-страна.