Будућност вештачке интелигенције и етичка питања¶

Иако се савремене технике вештачке интелигенције заснивају на тзв. слабој дефиницији вештачке интелигенције, ми данас поседујемо веома моћне алате који отварају могућности за машинску обраду информација у обиму и на начин који до сада није забележен у историји.

\(\ \)

Као последицу имамо ситуацију да ће нека радна места потпуно изумрети. Рецимо, неке банке у САД већ експериментишу са идејом да се шалтерски радници замене системом IBM Watson који може да реши 90% рутинских захтева клијената комуницирајући при томе са њима свакодневним, говорним језиком. Разматра се такође и могућност да здравствени систем у САД искористи IBM Watson као замену за лекаре опште праксе, јер се ионако 90% захтева лекарима опште праксе своди на рутинске акције.

С друге стране, алгоритми вештачке интелигенције се све више и све бескрупулозније користе за активности које се у основи своде на задирање у приватност.

У претходном одељку смо већ додирнули неке од таквих проблема:

• препознавање лица омогућује компанијама да на основу позитивних или негативних коментара виде праву слику неког бренда, политичке фигуре и од њих веома лепо наплате овакве анализе;

• препознавање говора може да се користи за аутоматски надзор телефонских комуникација;

• системи за препоруке и алгоритми за рангирање садржаја различитих претрага у претраживачима интернета могу да се користе за промоцију не само производа, већ и идеја, што за последицу може да има утицај на креирање јавног мњења.

На пример, у неким градовима у Кини су постављене камере које непрестано снимају и анализирају ситуацију у саобраћају чиме је омогућено да саобраћајни прекршиоци буду кажњени аутоматски, без интервенције прекршајног судије. То значи да ако пређеш улицу на црвено и камера те сними, систем ће те препознати и ти (ако си пунолетан и имаш рачун у банци) или твој родитељ ћете само добити поруку о томе колико новца је на име прекршајне казне скинуто са рачуна и зашто је казна изречена. Погледај следећи кратак видео на ту тему.

\(\ \)

Као што видимо, рачунарски алгоритми се интензивно користе за аутоматизовану обраду приватних података да би се проценили лични аспекти попут економског стања, здравља, склоности, интересовања, понашања, итд. Поред тога, неке државе су спремне на то да софтверу у чије функционисање обичан човек нема увид препусте да самостално, без људске интервенције, доносе одлуке које могу да утичу на живот људи, и то на основу анализе података који могу да буду пристрасни или некоректни.

Управо зато је у мају 2018. године на снагу ступила Општа регулатива Европске уније о заштити података (General Data Protection Regulation, GDPR). Ова регулатива Европске уније је значајна јер забрањује, осим у изузетним случајевима, доношење одлука засновано само на аутоматизованој обради података, и истиче право на „људску интервенцију“. Забрана укључује и профилисање људи које доводи до дискриминације на основу специфичних категорија личних података.

Општа регулатива Европске уније о заштити података, дакле, регулише начине на које можемо да користимо моћне алгоритме вештачке интелигенције, и тиме у фокус политичког живота савременог света ставља управо етичка питања у вези са употребом вештачке интелигенције.