Садржај
ИКТ.1. Увод у рад са програмима за табеларна израчунавања
ИКТ.2. Аутоматска рекалкулација
ИКТ.3. Рад са групама ћелија и и уређивање табеле
ИКТ.4. Разне врсте података у табели
ИКТ.5. Проценти, штампање и генерисање ПДФ документа
ИКТ.6. Визуелизација података
ИКТ.7. Сортирање, филтрирање и фреквенцијска анализа
ИКТ.8. Рад са дељеним табелама
Дигитална писменост (ДП)
ДП.1. Заштита личних података. Права детета у дигиталном добу
ДП.2. Отворени подаци
ДП.3. Појам вештачке интелигенције
ДП.4. Садашњост и будућност вештачке интелигенције
Рани оптимизам XX века¶
На самом почетку развоја вештачке интелигенције (1950-е и 1960-е године XX века) веровало се да је вештачка интелигенција ту, одмах иза угла. Само треба да схватимо како да на одговарајући начин представимо људско знање/искуство и како да направимо програме који ће моћи да анализирају тако представљено знање и да га увећавају. Дакле, рани оптимисти су били искрени поборници онога што данас називамо јака дефиниција вештачке интелигенције.
Јака дефиниција вештачке интелигенције: вештачка интелигенција је рачунарски програм који обухвата перцепцију, резоновање и деловање. Другиме речима, то је формални систем који представља математички модел свести човека.
Зато нам је било потребно да разумемо нашу људску, природну интелигенцију. Рани оптимисти су и ту бујали оптимизмом:
Тајна интелигенције је у томе да нема никакве тајне - нема ту никаквог посебног, магичног трика! (Марвин Мински)
Систем симбола (тј. рачунарски програм- прим. аут.) има довољне способности за обављање интелигентних акција. (Ален Њуел и Херберт Сајмон)
Једини проблем је био у томе што у то време (а ни дан данас!) нико не зна шта је то тачно природна интелигенција! Тако се у то време, мотивисане развојем вештачке интелигенције, интензивно развијају когнитивне науке (науке које покушавају да на што прецизнији, скоро математички прецизан начин, опишу рад људског ума).
Скоро у исто време јављају се и скептици који сматрају да је вештачка интелигенција по јакој дефиницији недостижна и да је покушај да се направи „интелигентнта машина“ промашај. Они су предложили тзв. слабу дефиницију вештачке интелигенције која гласи:
Слаба дефиниција вештачке интелигенције: вештачка интелигенција ни на који начин не треба да представља интелигентну машину. То треба да буде збирка корисних алгоритама и техника које покушавају да симулирају неке когнитивне процесе како би се решили свакодневни проблеми људи.
Нажалост, научна заједница тог времена је одбацила овакав став и фокусирала се на јаку дефиницију, а епилог (и ко је заиста био у праву!) видећемо на следећем часу!
У финансирање истраживања у области вештачке интелигенције и когнитивних наука се укључују државе, војска и велике корпорације. Шта мислиш зашто?
Размисли о томе шта је ефикасније - радник/војник који свако мало мора да једе, да оде до тоалета, који се брзо умара и не може да ради дуже од осам сати, који има своје мишљење и систем вредности, који је често нерасположен, а може да буде и демотивисан и безвољан; или вештачки интелигентан робот чије батерије се пуне у тачно одређеним временским интервалима, који се сервисира у тачно одређеним временским интервалима и који беспоговорно ради оно што му је наређено.
Задатак¶
Потражи на интернету дефиницију интелигенције, па покушај да направиш мали каталог различитих дефиниција. Важно је да приметиш да ниједна од њих није задовољавајућа у смислу да се може лако и брзо преточити у програм.
Задатак¶
Џозеф Вајзенбаум (Joseph Weizenbaum) је написао програм „Елиза“ 1964. године. Био је то први програм који је могао да разговара са корисником природним језиком (данас такве програме зовемо chatbot).
Потражи у библиотеци Вајзенбаумову књигу „Моћ рачунара и људски ум“ (Рад, Београд, 1980) и у њој потражи одломак о томе како је Елизу доживела Вајзенбаумова секретарица. Каква је била Вајзенбаумова реакција?