Садржај
Шта је то загађење вaздуха?
Зашто се планета загрева ако је загадимо?
Предложи своје решење да спречиш загађење
Проблем виси у ваздуху¶
Одређивање квалитета ваздуха¶
Питањa за размишљање
Колико микрометара има у једном милиметру?
Да ли ваздух, сем гасова и водене паре, садржи и чврсте честице?
Шта значе ознаке PM 10 и PM2,5 у извештајима о загађењу ваздуха?
Како апликације на телефону „знају“ колика је загађеност ваздуха?
Врсте загађења ваздуха¶
У ваздуху има увек и извесне количине воде у облику водене паре, али и ситних чврстих честица невидљивих голом оку, које помажу, на пример при формирању облака. Ваздух је провидан осим када је загађење толико велико да га видимо као сивкасту измаглицу.
Загађење ваздуха се односи на присуство честица, гасова или материја у ваздуху, које могу смањити квалитет ваздуха и проузроковати штету или озбиљне сметње људима и другим живим бићима.
Загађење ваздуха може бити природног порекла, као што су вулканске ерупције, пешчане олује и шумски пожари, које није човек изазвао. Оно такође може бити изазвано и људским активностима, на пример, када људи спаљују отпад (пољопривредни остаци, животињско ђубриво и бензин) или фосилна горива (угаљ, дрво) за загревање простора, кување или у саобраћају. Ови загађивачи могу изазвати две врсте загађења: загађење домаћинстава или станова, то јест, загађења која се јављају у затвореним просторима, и загађење амбијенталног ваздуха, што је загађење које се дешава на отвореном. Главни извор загађења ваздуха су емисије произведене сагоревањем фосилних горива за транспорт, индустријске процесе или производњу енергије, затим пољопривредне и сточарске делатности, паљење шума и чврстог отпада, а у домаћинствима нарочито употреба фосилних горива (нафте и угља) за загревање.
Главни загађивачи ваздуха, које производи човек, такозване су распршене (суспендоване) честице (на енглеском, Particulate Matter, скраћеница -PM), затим озон, сумпор-диоксид, угљен-моноксид, азот-диоксид, метан и још нека органска једињења.
Суспендоване честице - PM (Particulate Matter)¶
Под овим називом „крију“ се честице величине реда микрометра (μm). Као што знаш микрометар је хиљаду пута мањи од милометра.
Када је у питању загађење ваздуха, које потиче од тих малих честица, закључено је да су посебно опасне честице мање од 10 микрометара (10 μm), које се означавају као PM10 а нарочито су опасне оне мање од 2,5 микрометра (2,5 μm), чија је ознака PM2,5. На слици можеш видети величину честица PM10 (плаве куглице) и PM2,5 (црвене куглице) у поређењу са пречником људске косе или величином зрнаца најфинијег песка.
PM је сложена мешавина чврстих и течних честица које су распршене (суспендоване) у ваздуху. Честице пречника до 10 μm (PM10) могу да уђу у наше дисајне путеве и могу се настанити у плућима,где могу изазвати озбиљне болести. У ове честице спадају прашина, полен, буђ,.. Честице пречника 2,5 μm (PM2,5) се сматрају најштетнијим јер њихова величина значи да могу ући у наш крвоток и чак могу доћи до мозга. У ове честице спадају састојци дима, органска једињења, делићи метала,… Главни извор PM10 и PM2,5 су процеси сагоревања, посебно сагоревање угља и других фосилних горива у домаћинствима, саобраћају, индустрији, електранама… Изложеност овим честицама може утицати на болести плућа и срца. Излагање такође може изазвати следеће нежељене ефекте: прерану смрт код особа са срчаним или плућним болестима, срчане ударе, неправилне откуцаје срца, погоршање астме, смањење функције плућа, иритацију дисајних путева, кашаљ или кратак дах.
Мерење загађења – суспендоване честице PM10 и PM2,5¶
PM је добар показатељ (индикатор квалитета ваздуха, јер је реч о загађивачима ваздуха са највећим способностима да утичу на здравље људи. То је стога један од најраспрострањеније коришћених индикатора загађености ваздуха у свету. Загађење ваздуха се мери помоћу стандарда успостављених на међународном нивоу. Међународна здравствена организација (WHO-World Health Organization) има дефинисане границе загађености ваздуха. Ово омогућава да се загађење прати на целој планети на исти начин и усмерава борбу против загађења ваздуха у различитим земљама. Дефинисане границе за изложеност PM 2,5 и PM10 су: PM2,5: 10 μg/m3, средња на годишњем нивоу, и 25 μg/m3, просечно у току 24 сата. PM10: 20 μg/m3, средња на годишњем нивоу, и 50 μg/m3, просечно у току 24 сата. Мерења квалитета ваздуха се обично извештавају у смислу дневних или годишњих средњих концентрација PM у микрограмима по кубном метру (μg/m3) ваздуха. Укупна загађеност односно квалитет ваздуха описује се Индексом квалитета ваздуха (Air Quality Index) који је приказан различитим бојама због лакшег и бржег информисања грађана.
У апликацијама се најчешће користе следеће ознаке загађења.
На сајту Агенције за заштиту животне средине користе се нешто детаљније ознаке за загађење ваздуха
Извор Министарство заштите животне средине - Агенција за заштиту животне средине http://www.amskv.sepa.gov.rs/kriterijumi.php
Ко мери загађење?¶
У нашој земљи за праћење загађења ваздуха задужена је Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства заштите животне средине. На званичном сајту ове агенције http://www.sepa.gov.rs/ можете пронаћи бројне информације о загађењу животне средине.
Агенција је поставила на целој територији Републике Србије бројне савремене уређаје који прате загађење ваздуха и у реалном времену дају податке не само о концентрацији PM већ и о другим загађивачима (SO2, CO, NO2,..).
Сви ови уређаји повезани су мрежу и њихове податке можете видети у сваком тренутку на адреси http://www.amskv.sepa.gov.rs/ Информације о загађености ваздуха широм планете можете наћи и на различитим интернет адресама.
Сем ове Агенције постоје и многе еколошке и друге организације које мере загађење ваздуха и своје податке деле са другима. Многи грађани укључили су се у прађење загађења у њиховим срединама. Данас могу да се набаве релативно јефтини уређаји којима се могу вршити мерења загађења. Уз помоћ апликација на телефонима ови уређаји могу своје податке учинити приступачним и другим људима. Ови уређаји су мање квалитетни од оних званичних али многи пружају довољно добре податке. Многе школе су се укључиле у ову акцију и набавиле уређаје којима мере загађења ваздуха у својој околини.
Провери своје знање
- 2,5
- Нетачно
- 4
- Нетачно
- 400
- Тачно
- 1000
- Нетачно
Q-1: Колико честица величине PM2,5 може да стане између две суседне линије које обележавају милиметре на вашем лењиру?
- Квалитет ваздуха је добар.
- Нетачно
- Квалитет ваздуха је умерен.
- Нетачно
- Ваздух је штетан по здравље осетљивих група (деце, старијих,трудница и болесника)
- Тачно
- Ваздух је штетан за здравље свих људи
- Нетачно
- Ваздух је опасан по здравље свих људи
- Нетачно
Q-2: Ако је тренутни индекс квалитета ваздуха у вашем месту 110, то значи:
- ваздух је загађен толико да не би требало да идем
- Тачан одговор, наранџаста боја значи да је ваздух штетан по здравље деце, старијих, трудница и болесника.
- ваздух није загађен и могу слободно да идем
- Није тачно! Размисли, па покушај поново!
- ваздух је загађен али у мањој мери и могу да идем
- Покушај поново!
Q-3: Ако је Индекс загађења ваздуха наранџасте боје можеш слободно да играш фудбал са друговима на отвореном?
Прочитајте у „Уховим новинама” о плантажама за везивање угљен-диоксида
Сигурно знате да биљке у процесу фотосинтезе за стварање хране тј. шећера користе воду и минералне соли из земљишта и угљен-диоксид из ваздуха. Користећи се овом чињеницом, тим немачких научника предложио је да се наменски саде специјалне „угљеничне“ плантаже биљака које ће упијати угљен-диоксид. Како би спојили добро и корисно изабрали су места на нашој планети која нису баш толико популарна за живот као што су пустиње. Међу биљкама које су добро адаптиране на високу температуру и малу количину воде у подлози издвојили су барбадоски орашчић. Ова врста биљке може вишеструко да се исплати. Сађењем у аридним условима барбадоски орашчић дубоким и разгранатим кореновим системом везује песак, у процесу фотосинтезе усваја угљен-диоксид (један хектар под овом биљком годишње усвоји од 17 до 25 тона угљен-диоксида из ваздуха), а његова семена која су богата биљним уљима могу да се искористе у производњи биогорива као што су биодизел или биокерозин. За сада је под овом биљком засађено 5% копна (730 милиона хектара) у пустињским областима Мексика, Намибије, Саудијске Арабије и Омана.
Заједно са наставником истражите више на интернету колико ће ове биљке за 20 година да смање количину угљен-диоксида у атмосфери.