Информационо-комуникационе технологије - где и како их користимо?¶

Од давнина је човек прикупљао и обрађивао податке. Рачунао на прсте, помоћу каменчића, штапића, записима у дрвету, на зиду пећине, глиненим плочицама…

Касније су настале разне врсте рачунаљки и других помагала за бележење података, рачунање, чување и прослеђивање информација. Технолошка средства за прикупљање, обраду, складиштење и дистрибуирање информација развијала су се вековима. Током тог дугог времена, многа научна открића и изуми су допринели развоју људског друштва. Како се повећавао број становника, фабрика, вести, путовања, информационо-комуникационе технологије постајале су све значајније и имале све већи утицај на људско друштво.

Из прича твојих старијих укућана и рођака, из књига и филмова, сигурно знаш како се комуницирало пре 10, 50 или 100 година. Ако желиш да знаш како је и шта ради неко ко живи на другом крају планете, данас то можеш да сазнаш за пар секунди - довољно је да сте обоје присутни на неком сервису на интернету, а цена те комуникације, под условом да већ имаш рачунар или „паметни” телефон и интернет-везу, је занемарљива. Пре десетак година чули бисте се путем мобилног или фиксног телефона и тај разговор би био веома скуп. Пре 50 година разменили бисте писма, која би што авионским што железничким саобраћајем стигла за неколико дана или можда пар недеља. Пре сто година, писмо би путовало бродом и можда би били потребни месеци да писмо стигне на одредиште.

Слична се промена одиграла кад је у питању јавно информисање - од „добошара” на сред села и коњаника, преко штампаних новина, телеграфа, радија и телевизије, до данашњих дана кад у року од неколико минута од неког догађаја било где на планети, може о томе да се види вест на интернету.

Ово су само два примера где видимо како је информационо друштво преобликовало путовање вести. Али, промене су се десиле у свим областима друштва. Данас можеш да купиш нешто преко интернета на пример у Кини или Јапану, да сазнаш где се у протеклих пола сата десио земљотрес, где пада киша, где се тренутно налази авион којим путује неко кога очекујеш, да платиш рачуне, да сазнаш било шта што те интересује из неке научне области без одласка у библиотеку, завршиш преко интернета факултет у некој страној земљи а све време си код своје куће…

ИКТ полако али неминовно мења начин на који се учи. Дигитални образовни материјали лако су и свима доступни у школи и ван ње, на часу и после њега. Њихова мултимедијална природа (представљају комбинацију текста, слика, звука, видео-записа и анимација) доприноси лакшем и ефикаснијем учењу. Могућности за образовање значајно су увећане. Студирање и бројни (бесплатни) курсеви преко интернета омогућавају ти да се школујеш са било ког места и у било које време. Кад смо већ код занимања, мало је вероватно да ћеш читавог живота радити само један посао. Предвиђа се да ће у наредних тридесетак година велики број постојећих послова нестати, а да ће их заменити још већи број нових. На основу истраживања се очекује да ће послови у вези са информационим технологијама бити још траженији у деценијама које долазе. Према томе, очекује те целоживотно учење, а управо информаицоне технологије ти чине образовање доступнијим него икад! То међутим има и своје лоше стране - и дезинформације и манипулације су присутније него икада. Зато је важно да информацијама приступаш критички, засновано на научним сазнањима и да не верујеш непровереним изворима.

За све те промене које су се десиле у људском друштву а које карактерише брзина и количина преноса информација и њихова важност, каже се да живимо у „информационом друштву”. Хајде да откријемо шта то значи…