Рад са документима и системом датотека локално¶

Већ смо рекли да се програми и подаци чувају на спољашњој меморији кад је рачунар искључен. По укључењу, при подизању система у унутрашњу меморију учитавају се неки основни програми оперативног система и неки системски програми, а када задамо одговарајуће команде и неки кориснички програми.

Подаци које обрађујемо такође се у току рада налазе у унутрашњој меморији.

Оно што урадимо са подацима треба да сачувамо (снимимо, неко каже и „спасимо“ као чешћи превод команде save, мада у овом контексту неадекватан) на спољашњу меморију како се наш рад не би изгубио по затварању програма.

Хајде да видимо како су програми и подаци организовани на спољашњој меморији рачунара.

Логичка организација спољашњих меморија¶

Јединице спољашње меморије означене су великим латиничним словима и двотачком. Хард диск на којем се налази оперативни систем означен је словом C: а сваки следећи наредним словима енглеског алфабета D:, E:, F:, итд.

Можда се питаш зашто C:

Можда се питаш зашто се при означавању дискова словима почиње од C а не од А?

Заправо, почиње се од А. Први PC рачунари направљени 1980-тих година имали су једну или две јединице за флопи-диск (дискету), које су биле означене словима A и B. Временом су дискете изашле из употребе, нарочито са појавом USB флеш меморије која је физички мања, већег капацитета и поузданија од дискета. Дискете се више не користе, а са њима ни слова A и B, тако да је „главни“ диск у рачунару и даље означен словом „C:“

Погледај видео у којем се објашњава како се могу видети основни подаци о систему и спољашњим меморијама:

При првом подешавању рачунара, обично се хард диск логички подели на две или више логичких целина које се зову партиције. Све су оне дакле на једном диску, али нама изгледа као да је више дискова. Подела диска на партиције је добра пракса, јер су онда на логичком диску (партицији) C: оперативни систем и други програми, а на другим партицијама су подаци. Ако дође до ситуације да треба реинсталирати оперативни систем, датотеке са партиције C том приликом могу да буду обрисане, али ће подаци на осталим партицијама остати нетакнути. Такође, бекап података је лакше организовати када су подаци јасно раздвојени од програма.

Рад са документима и системом датотека¶

Видео: Креирање фасцикле

Видео: Селектовање фасцикли и датотека

Видео: Копирање и премештање фасцикле и датотеке

Видео: Промена имена фасцикле или датотеке

Видео: Проналажење фасцикле или датотеке

Видео: Копирање и премештање датотека и фасцикли на USB флеш меморију

Видео: Брисање датотеке или фасцикле са могућношћу враћања

Видео: Трајно брисање датотеке или фасцикле

Рад у неким једноставним програмима¶

Рекли смо да системски програми омогућују да рачунар ради, а за конкретне послове инсталирају се кориснички програми. Графички оперативни системи какве данас користимо, осим системских програма имају у свом саставу и неке корисничке програме који олакшавају рад. Ми ћемо на овом месту представити неке који су у саставу ОС Виндоуз, а ако ти користиш неки други графички ОС, сасвим сигурно ћеш и у њему успети да откријеш одговарајуће сличне програме.

Задатак за вежбу:

• Преузми на свој рачунар ову слику:

• Постави ту слику као позадинску слику на десктопу.

• Направи у „Моји документи“ фасциклу са својим именом.

• Покрени бележницу (Notepad) и у њој откуцај две произвољне реченице. Једну латиницом, другу ћирилицом, поштујући дигитални правопис.

• Сачувај текстуални документ у својој фасцикли.

• Покрени програм Бојанка (Paint) и нацртај Снешка Белића.

• Сачувај цртеж у својој фасцикли.

• Распореди на екрану прозоре тако да се види: прозор којим се приказује садржај твоје фасцикле, прозор са текстом, прозор са цртежом, калкулатор у којем су сабрана два бинарна броја, све то „усликај“ Алатком за исецање (Одсечак и скица, енгл. Snip and Sketch), сачувај као .png датотеку и слику пошаљи имејлом свом наставнику на адресу коју ће ти дати наставник.

• Слика коју ћеш послати наставнику треба да буде налик овој (распоред прозора је, наравно, произвољан):