Sadržaj
ИКТ.1. Увод у рад са програмима за табеларна израчунавања
ИКТ.2. Аутоматска рекалкулација
ИКТ.3. Рад са групама ћелија и и уређивање табеле
ИКТ.4. Разне врсте података у табели
ИКТ.5. Проценти, штампање и генерисање ПДФ документа
ИКТ.6. Визуелизација података
ИКТ.7. Сортирање, филтрирање и фреквенцијска анализа
ИКТ.8. Рад са дељеним табелама
Дигитална писменост (ДП)
ДП.1. Заштита личних података. Права детета у дигиталном добу
ДП.2. Отворени подаци
ДП.3. Појам вештачке интелигенције
ДП.4. Садашњост и будућност вештачке интелигенције
Настанак вештачкe интелигенцијe¶
Први електронски рачунар, ENIAC, прорадио је 12. јула 1946. године на Универзитету Илиној у Чикагу, САД. Иако су и пре ENIAC-а постојале разне рачунске машине, ENIAC је означио почетак потпуно нове ере у развоју савремене цивилизације. Електронски рачунари су потпуно променили начин на који живимо: данас их користимо да платимо рачуне, да урадимо неки важан и озбиљан посао, да напишемо текст за школу, да се забавимо, па чак и да проћаскамо.
За разлику од свих других машина које су људи направили у протеклих скоро 10.000 година развоја наше цивилизације, електронски рачунар је прва и једина универзална машина коју смо направили: иако на први поглед не може сам да уради ништа, уз одговарајући програм рачунар може да симулира сваку другу машину што му омогућује да уз одговарајуће хардверске додатке управља радом других врста машина.
Осим тога, на самом почетку ере електронских рачунара научници су схватили да рачунари могу да симулирају и неке типично људске активности као што је играње шаха. Један од пионира вештачке интелигенције, Алан Тјуринг (Alan Turing) је о томе писао још давне 1950. године у свом чланку Computing machinery and intelligence.
Алан Тјуринг је аутор првог програма за играње шаха. Прва партија шаха између човека и рачунарског програма одиграна је 1952. године, а одиграли су је Алик Глени (Alick Glennie) и Алан Тјуринг, при чему је Тјуринг играо тако што је глумио рачунар и извршавао свој програм који је био написан на папиру. На овом линку можете да погледате како је текла партија. (Победио је човек, али тек након 29 потеза!)
То што се показало да рачунари могу да симулирају неке интелектуалне активности довело је до настанка вештачкe интелигенцијe.
Термин „вештачка интелигенција“ (енгл. artificial intelligence – AI) настао је у лето 1956. године на састанку одржаном на Дартмут колеџу (Dartmouth College, USA) коме су присуствовали неки од најзначајнијих истраживача у овој области:
Џон Мекарти (John McCarthy),
Клод Шенон (Claude Shannon),
Марвин Мински (Marvin Minsky),
Ален Њуел (Allen Newell) и
Херберт Сајмон (Herbert Simon),
а термину је кумовао Џон Мекарти. То је била група математичара, психолога и научника који се баве физиологијом и когнитивним наукама, а њихов циљ је био, речима Џона Мекартија:
Наш коначни циљ је да направимо програме који ће моћи да уче из сопственог искуства као што то раде људи. (Џон Мекарти)
Приметимо да међу основачима вештачке интелигенције није било ниједног научника из области рачунарства. Шта мислиш зашто?
У то време нису постојале рачунарске науке као научна дисциплина! Рачунарске науке се као посебна научна дисциплина јављају тек крајем 1960их година.
Задатак¶
Потражи у видеотеци и погледај филм „The imitation game“ о животу Алана Тјуринга.