Садржај
1. Рачунарство - Увод у Pygame
1.1. Увод у Pygame
1.2. Основна структура Пајгејм програма
2. Координатни систем
2.1. Подсетник на Пајтон - Торке и листе
2.2. Координатни систем
2.3. Квиз - координатни систем
3. Боје
3.1. Подсетник на Пајтон - функције и варијабле
3.2. Боје
3.3. Квиз боје
4. Дужи
4.1. Дужи
4.2. Домаћи задатак
4.3. Квиз - дужи
5. Правоугаоници и елипсе
5.1. Цртање облика - правоугаоници и елипсе
5.2. Домаћи задатак
5.3. Квиз - правоугаоници и елипсе
6. Кругови и многоуглови
6.1. Цртање облика - кругови и многоуглови
6.2. Домаћи задатак
6.3. Квиз - кругови и многоуглови
7. Симетрично пресликане координате
7.1. Симетрично пресликане координате
7.2. Домаћи задатак
Квиз - симетрија
8. Релативно задавање координата и димензија
8.1. Пајтон подсетник - дефинисање функција
8.2. Релативне координате и димензије
8.3. Домаћи задатак
8.4. Квиз - релативне координате и димензије
9. Релативно задавање координата - утврђивање
9.1. Релативне координате утврђивање
9.2. Домаћи задатак
9.3. Квиз - релативне координате и димензије
10. Слике и текст
10.1. Слике и текст
10.2. Квиз - слике и текст
11. Цртање уз помоћ петљи
11.1. Пајтон подсетник - петље
11.2. Цртање облика помоћу петљи
11.3. Домаћи задатак - петље
11.4. Квиз - цртање облика помоћу петљи
12. Цртање уз помоћ петљи 2
12.1. Цртање облика помоћу петљи
12.2. Домаћи задатак
12.3. Квиз - петље 2
13. Гранање
13.1. Пајон подсетник гранање
13.2. Гранање
13.3. Домаћи задатак
13.4. Квиз - гранање
14. Угнежђене петље
14.1. Пајтон подсетник - угнежђене петље
14.2. Угњежђене петље
14.3. Домаћи задатак
14.4. Квиз - угнежђене петље
15. Цртање уз помоћ петљи - обнављање
15.1. Цртање уз помоћ петљи - обнављање
16. Завршни квиз
16.1 Завршни квиз

2.1. Подсетник на Пајтон - Торке и листе

Пре него што почнемо да учимо нове ствари у Пајгејму, морамо прво да се подсетимо неких основних појмова из Пајтона који ће нам бити незаобилазни приликом учења Пајгејма.

До сада си се сигурно срео/срела са различитим типовима података у Пајтону. Између осталог, морао/морала си користити целе бројеве (тип int) и реалне бојеве (децимални бројеви, типа float), али сада желимо да те подсетимо на торке, листе и ниске (стрингове).

То су типови података који ће ти бити потребни у свакој лекцији овог курса тако да желимо да те укратко подсетимо на њих.

Торка представља колекцију елемената који су уређени и који не могу да се мењају (не могу јој се додавати или одузимати елементи, нити им се може мењати вредност). У Пајтону се торка обележава заградама () и њени елементи су одвојени зарезима (element_1, element_2). Торка може да буде састављена од бројева, ниски, листи и других торки. Запис облика (35, 128) се у математици назива уређени пар, запис облика (250, 120, 310) уређена тројка, запис облика (135, 22, 83, 57) уређена четворка итд. Када дужина није позната, каже се уређена n-торка (уређена енторка), али у програмирању је одомаћено краће име - торка.

Листа представља колекцију елемената сличну торки, али разлика је у томе што се листа може мењати (могу јој се додавати елементи, могу јој се одузимати елементи, могу се мењати вредности елемената…). Листе се у Пајтону обележавају угластим заградама [] и, као и торке могу садржати бројеве, ниске, торке, друге листе…

Ниска представља текстуални податак у Пајтону и обележава се помоћу једноструких наводника '...' или двоструких наводника "...".

Препоручујемо ти да током рада користиш и наш Синтаксни подсетник за Пајтон ако ти икад затреба да се подсетиш ових ствари.

Претходна лекција
Следећа лекција
A- A+

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.