Садржај
1. Информационо-комуникационе технологије
1.1. Информатика и рачунарство у савременом животу
1.2. Хардвер и софтвер
1.3. Подешавање радног окружења
1.4. Организација података на рачунару
1.5. Рад са сликама
1.6 i 1.7 Рад са текстом
1. 8. Снимање звука и видео-записа
1.9. Рад са слајд презентацијама
2.1. Безбедна употреба ИКТ уређаја
2.2. Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја
2.3. Заштита приватности личних података и ауторска права
2.4. Заштита здравља, ризик зависности од технологије
Рад са сликама¶
На овом часу ћеш научити:
шта обухвата рачунарска графика,
на који начин се слике представљају у меморији рачунара (растерска графика),
које су основне могућности програма за уређивање слика,
како да урадиш основне измене слике у програму GIMP 2.
Некада је фотографисање било права реткост и људи су се фотографисали само у посебним ситуацијама.
Питај своје родитеље или баку и деку – колико често и у којим приликама су се фотографисали.
Са развојем технологије фотоапарати су постали доступни великом броју људи, поготово када су паметни телефони са квалитетним камерама ушли у масовну употребу.
Данас, за свакодневну употребу, већина и не користи фотоапарат, већ се фотографије и видео-записи праве помоћу мобилног телефона. Слике се такође могу преузети са интернета, настати скенирањем, „фотографисањем” слике на екрану и сл.
За креирање, измену и чување слика користе се посебни програми. Неки од тих програма се користе када је уређај повезан на интернет а неки се преузимају, чувају на рачунару и могу се користити и без интернета.
Један од програма који се инсталира на рачунару је Paint и део је оперативног система Windows. Помоћу ових програма можеш да промениш величину слике, додаш или обришеш неки облик или текст на слици, одсечеш део слике и слично.
Посебна област рачунарства која се бави креирањем и обрадом слика и анимација у дигиталном облику назива се рачунарска графика.
Растерска и векторска графика¶
Постоје два различита вида дигиталног записа слика. Један од њих је да се слика у рачунару претвара у низ малих квадратића различитих боја. Најмањи елемент слике (квадратић) назива се пиксел, а графика – растерска графика. У меморији се памти боја сваког појединачног пиксела слике. Слике креиране паметним телефоном су најчешће сачуване у растерском облику. Број пиксела одређује квалитет дигиталне слике. Што је број пиксела на слици већи, слика је бољег квалитета. Број пиксела од којих се састоји слика назива се резолуција.
Када се растерска слика увећа, број пиксела остаје исти, али због тога слика губи на квалитету и често постаје мутна.
На следећој слици је дат приказ увећане растерске графике.
За рад са растерском графиком можемо користити програме као што су Microsoft Paint, Gimp, Adobe Photoshop и многе друге.
Векторска графика је вид графике где се за запис слике користе сложене математичке формуле. Слике у векторској графици увеличавањем задржавају квалитет.
