Садржај
1. Информационо-комуникационе технологије
Информационо-комуникационе технологије
1.1. Информатика и рачунарство у савременом животу
Информатика и рачунарство у савременом животу
Квиз. Информатика и рачунарство у савременом животу
1.2. Хардвер, софтвер и сервиси
Хардвер, софтвер и сервиси
Квиз. Хардвер, софтвер и сервиси
1.3. Подешавање радног окружења
Подешавање радног окружења
Квиз. Подешавање радног окружења
1.4. Организација података на рачунару
Организација података на рачунару
Задаци. Организација података на рачунару
Квиз. Организација података на рачунару
1.5. Рад са сликама
Рад са сликама
Задаци. Рад са сликама
Квиз. Рад са сликама
1.6 и 1.7. Рад са текстом
Рад са тесктом - унос текста и дигитални правопис
Квиз 1. Рад са текстом
Рад са тесктом - едитовање и форматирање текста
Задаци. Рад са текстом
Квиз 2. Рад са текстом
1.8. Снимање звука и видео-записа
Снимање звука и видео-записа
Задаци. Снимање звука и видео-записа
Квиз. Снимање звука и видео-записа
1.9. Мултимедијалне презентације
Мултимедијалне презентације
Задаци. Мултимедијалне презентације
Квиз. Мултимедијалне презентације
2. Дигитална писменост
2. Дигитална писменост
2.1. Употреба ИКТ уређаја на одговоран и сигуран начин
Исправно реаговање у потенцијално небезбедној ситуацији при коришћењу ИКТ уређаја
Одлагање дигиталног отпада и заштита животне средине
Квиз прве лекције
2.2. Правила безбедног рада на интернету
Функције антивирус програма и заштитног зида
Правила безбедног понашања на Интернету
Квиз друге лекције
2.3. Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја
Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја
Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја 1
Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја 2
Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја 3
Критички приступ информацијама на интернету
Квиз треће лекције
2.4. Заштита приватности личних података и ауторска права
Заштита приватности личних података и ауторска права
Creative Commons лиценце
Квиз четврте лекције
2.5. Заштита здравља, ризик зависности од технологије и управљање временом
Заштита здравља, ризик зависности од технологије и управљање временом
Квиз пете лекције

Организација података на рачунару

На овом часу ћеш научити:
  • зашто је потребно да податаке организујемо;

  • на који начин се подаци организују у рачунарима;

  • како можеш да управљаш подацима.

У свом дому, ствари (фрижидер, телевизор, одећа, књиге, …) имају своје место. У фрижидеру чувамо храну, док свеске и књиге слажемо у фиоке радног стола. Свеску из математике никада не тражимо у фрижидеру. Исту логику треба да пренесемо и на свој дигитални уређај.

Сваки дигитални уређај, било да се ради о десктоп рачунару, лаптопу, таблету или паметном телефону стално користи различите податке за обављање многих задатака. Због свега тога, подаци (слике, текст, видео и звучни записи, презентације, …) треба да буду на свом месту (да буду организовани), увек лако и брзо доступни.

Морамо имати на уму да су неорганизовани подаци налик радном столу на коме су свеске и књиге разбацане на све стране. Сигурно ћемо на таквом столу веома тешко за кратко време пронаћи оно што тражимо. Најбоље решење је да средимо сто.

Датотека (већина људи користи назив фајл) је место у које дигитални уређај уписује информације које желимо да сачувамо. У једну датотеку дигитални уређај може да смести било шта: програм, документ који смо сами креирали, податке важне за сам систем, … Свака датотека има своје име и екстензију (каже се и тип, или наставак). На пример: ikt.txt, где је ikt име датотеке, а .txt тип, односно екстензија.

На основу екстензије, можемо да одредимо коју врсту података садржи датотека (слика, текст, видео, звук, презентација, извршни програм,…), а често и програм који ју је направио. На следећој слици приказани су примери неколико врста датотека

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S1.png

Као што видимо, иста врста података може да се чува у датотекама различитих типова. На пример, слике могу да се чувају у више различитих формата, којима одговарају типови датотека .bmp, .gif, .jpg, .jpeg, .png и други. Слично важи и за текст, звук и друге врсте података.

Пожељно је да све датотеке организујемо, тако што их смештамо у фасцикле, које се често називају фолдери. У једној фасцикли могу бити смештене друге фасцикле.

Фасциклу ћеш препознати по карактеристичној иконици која личи на картонску фасциклу fascikla. Свака фасцикла има своје име. На пример: IKT.

Имена датотека и фасцикли у Windows оперативном систему не смеју да садрже следеће знакове: < > : ” / | ? *

Задатак:

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S5.png
         Q-36: Поређај датотеке и фасциклу у истом редоследу као на претходној слици.
фасцикла
датотека која садржи извршиви програм
датотека која садржи слику
датотека која садржи презентацију
датотека која садржи текст
        

Сви оперативни системи садрже неколико основних (системских) фасцикли које можеш да користиш за организацију података.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S3.png

Оперативни системи омогућавају организовање података коришћењем програма Explorer (Windows) који омогућава креирање, брисање, премештање и копирање датотека и фасцикли.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S4.png

Креирање фасцикли

Најједноставнији начин да креирамо нову фасциклу је да кликнемо десним тастером миша на место где желимо да направимо фасциклу и одаберемо опцију Nеw (1) → Folder (2).

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S6.png

Важно је да не заборавимо да именујемо нови фолдер укуцавањем жељеног имена, и притиском на тастер Enter.

Опис поступка за креирање фасцикле можете погледати на доњем видеу:

Koпирање и премештање датотека и фасцикли

Програми за организовање датотека и фасцикли омогућавају њихово копирање и премештање. Ове акције можемо да урадимо на више начина.

Поступак копирања датотеке или фасцикле:

  1. одабир једне или више датотека /фасцикли;

  2. десни клик или дужи притисак на жељену датотеку/фасциклу;

  3. одабир опције Copy;

  4. бирање места (фасцикле) на које желимо да је копирамо;

  5. десни клик и одабир опције Paste.

Након акције копирања, одабране датотеке/фасцикле појављују се на два места (у фасцикли из које су копирани и у фасцикли у коју су копирани).

Поступак премештања датотеке или фасцикле:

  1. одабир једне или више датотека /фасцикли;

  2. десни клик или дужи притисак на жељену датотеку/фасциклу;

  3. одабир опције Cut;

  4. бирање места (фасцикле) на које желимо да је копирамо;

  5. десни клик и одабир опције Paste.

Опис поступка за копирање и премештање фасцикле и датотека можете погледати на доњем видеу:

За разлику од копирања, након акције премештања, одабране датотеке/фасцикле појављују се само у фасцикли у коју су премештене.

Када копирамо или премештамо фасцикле, ми копирамо, односно премештамо, и све датотеке у оквиру тих фасцикли.

Важно:

Одабир датотека и фасцикле које нису једна поред друге бирамо тако што, на тастатури држимо притиснут тастер Ctrl, а другом руком означавамо (левим тастером миша) жељене датотеке и/или фасцикле.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S13_1.png

Одабир датотека и фасцикле које су једна поред друге бирамо тако што одаберемо прву датотеку/фасциклу, а затим на тастатури притиснемо и држимо притиснут тастер Shift, а другом руком кликнемо последњу у низу.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S14.png

Опис поступка за одабир фасцикли и датотека можете погледати на доњем видеу:

Промена имена датотеке и фасцикле

Десним кликом миша на жељену датотеку и/или фасциклу (1) и одабиром опције Преименуј (Rename) (2), добијамо могућност да укуцамо ново име (3), које потврђујемо притиском на тастер Enter на тастатури.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S7.png

Опис поступка за преименовање фасцикле или датотека можете погледати на доњем видеу:

Брисање датотека и фасцикли

Датотеке/фасцикле бришемо тако што десним кликом миша означимо жељену датотеку/фасциклу (1) и одаберемо опцију Delete (2).

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/5_razred_IKT_DigitalnaPismenost/L4S8.png

Корисницима дигиталних уређаја често се дешава да случајно или грешком обришу датотеку или фасциклу.

Имајући у виду овакво искуство, оперативни системи нуде могућност брисања у два корака:

  • обрисана датотека/фасцикла смешта се у Канту за отпатке (Recycle Bin у Windows-у);

  • неповратно брисање обавља се у Канти за отпатке, тако што десним кликом миша означимо жељену датотеку/фасциклу и одаберемо опцију Delete.

Канта за отпатке дизајнирана је тако да датотеке/фасцикле које се у њој налазе могу бити враћене у фасциклу из које су обрисане. Довољно је да кликнемо на опцију Restore the selected items (Windows).

Канту да отпатке можемо да испразнимо кликом на опцију Empty Recycle Bin (Windows).

Важно је да се зна да, када се фасцикла обрише, биће избрисане све датотеке и фасцикле које се у њој налазе.

Опис поступка за брисање фасцикле или датотеке, као и за враћање избрисане фасцикле или датотеке, можете погледати на доњем видеу:

Опис поступка за трајно брисање фасцикле или датотеке можете погледати на доњем видеу:

Проналажење датотека и фасцикли

Ма колико добро биле организоване датотеке и фасцикле, дешава се да заборавимо где се нека од њих налази. У оваквим ситуацијама треба да кориситиш претраживање pretraga. Простор за претраживање можеш пронаћи на линији послова или у оквиру прозора програма Explorer (Windows). Довољно је да у простор за претраживање pretraga1 унесеш назив или део назива датотеке/фасцикле и притиснеш тастер Enter са тастатуре.

Уколико претрагу вршиш коришћењем поља за претрагу на линији послова, проналажење датотека или датотеки се врши у свим фасциклама на рачунару и траје знатно дуже. Међутим, ако за претрагу користиш програм Explorer, проналажење документа можеш да сведеш само на претрагу одређених фасцикли. Тиме ћеш знатно брже наћи датотеку или датотеке које тражиш.

Опис поступка за претрагу фасцикле или датотека можете погледати на доњем видеу:

Шта смо научили?
  • да се датотека (фајл) користи за смештање података;

  • да је фасцикла (фолдер) место где се чувају датотеке;

  • да је екстензија додатак на основу кога можемо да одредимо шта садржи фајл (текст, слику, програм итд.)

Претходна лекција
Следећа лекција
A- A+

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.