Sadržaj
1. Информационо-комуникационе технологије
1.1. Информатика и рачунарство у савременом животу
1.2. Хардвер и софтвер
1.3. Подешавање радног окружења
1.4. Организација података на рачунару
1.5. Рад са сликама
1.6 i 1.7 Рад са текстом
1. 8. Снимање звука и видео-записа
1.9. Рад са слајд презентацијама
2.1. Безбедна употреба ИКТ уређаја
2.2. Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја
2.3. Заштита приватности личних података и ауторска права
2.4. Заштита здравља, ризик зависности од технологије
Информатика и рачунарство у савременом животу¶
На овом часу ћеш научити:
шта је податак, а шта информација,
шта су дигитални уређаји,
где се све примењују рачунари,
шта су информационо-комуникационе технологије.
Подаци и информације¶
Вероватно и ти примећујеш да се начин комуникације у данашње време брзо мења. Стално се појављују нове опције и начини комуникације (или стари начини са новим могућностима). Старији то примећују много више, јер су се многе толике промене догодиле пред њиховим очима.
Податак је појам са којим се често сусрећеш а ипак дефиниција није тако једноставна. Податак (на енглеском језику data) је позната чињеница која има неко значење. Подаци могу бити у облику бројева, слова, слика, звука, видеа. Када обрадимо податке, настају информације.
Ако прикупимо податке о највишој дневној температури у већим градовима у Србији током месеца септембра и израчунамо средњу максималну температуру за сваки град појединачно, а затим и за све градове заједно, можемо рећи да смо на основу података о температурама добили информацију о просечној температури у појединим градовима и у целој Србији у септембру. Када се у електронском дневнику прикупе подаци о свим оценама, можемо добити информацију о успеху на крају школске године.
Понекад није тако једноставно разликовати податке од информација, а није увек ни могуће.
Погледај следеће примере и анализирај их. Покушај да одредиш шта је за кога податак а шта информација. Приметићеш да се и информације могу даље обрађивати и од њих добијати друге информације.
Пример 1:¶
Директор школе преко електронског дневника има непосредан увид у све оцене ученика из свих предмета. То могу бити десетине оцена за сваког од неколико стотина ученика. Пошто је реч о хиљадама бројева, ти подаци нису довољно прегледни и зато је потребно да се они сведу на мањи број података, који би били прегледнији и погоднији за извођење закључака и предузимање потребних активности. Директора, на пример, може да занима колико ученика има одличан успех (да би обезбедио награде за њих), или колико има ученика са недовољним оценама (да би се организовали продужна настава и поправни испити). Ових неколико бројева се добија сабирањем, дељењем, пребројавањем и сличним радњама, које заједно представљају обраду података.
Касније, директор може желети да сазна да ли постоји неко одељење чији просек значајно одудара од просека школе и да утврди разлоге за то. Ако је реч о веома добром одељењу, можда нека искуства могу да се пренесу и на друга одељења, а ако је одељење веома лоше, можда може да се установи у чему је проблем и да се помогне у решавању или отклањању проблема. Подаци о одскакању од просека се такође добијају рачунањем, то јест обрадом полазних (изворних) податка, у овом случају оцена.
Пример 2:¶
Маша је сазнала да ће у фебруару провести недељу дана на једном далеком острву. Машу занима какво би време могло да буде тамо у то доба године, али пошто је фебруар тек за неколико месеци, она не може да нађе прогнозу времена. Уместо прогнозе, могу се наћи статистички подаци за то острво о фебруарским темпрературама из претходних 50 година. То је много бројева и на основу њих није лако стећи утисак – не знамо да ли је температура коју видимо уобичајена или изузетак. Зато треба обрадити податке, или пронаћи обрађене податке, нпр. о просечној температури у недељи посете или о границама у којима се температура обично креће. То ће Маши помоћи да боље планира своје активности током посете острву.
Пример 3:¶
Претпоставимо да смо прикупили податке о томе колико се у ком делу света троше поједине врсте намирница у људској исхрани и колико се оболева од разних врста болести. Обрадом ових статистичких података може, на пример, да се уочи да је у неколико земаља потрошња одређене намирнице Н врло висока, а оболевање од болести Б врло ретко. Насупрот томе, у неколико других земаља може бити да се намирница Н скоро уопште не користи, а да се степен оболевања од болести Б релативно висок. Овакво слагање података (стручно се каже корелација) указује да вреди детаљније испитати да ли у тој намирници постоји нешто што утиче на мање оболевање од поменуте болести, или је поклапање случајно, односно проузроковано нечим другим. Истраживање може да доведе до открића лека за болест о којој је реч, или до других корисних и интересантних сазнања. Рачунање у којој мери се неки подаци слажу (рачунање коефицијента корелације између две групе података) је прецизан математички поступак, који се спроводи по одређеној формули.
Пример 4:¶
Александар у свом стану има електронског помоћника који разуме неке говорне команде. Када Александар каже: „Укључи ми светло у спаваћој соби”, његов електронски помоћник снима говор, затим снимљене податке анализира и обрађује да би могао да растумачи команду и уради шта је Александар тражио. Ова врста обраде података је значајно сложенија него у претходним примерима.
Рачунар је машина која уз помоћ врло детаљних и прецизних упутстава извршава одређене задатке. Упутства за рад рачунара израђује човек. Рачунар је добио назив на основу речи „рачунати”. Уместо назива „рачунар” често користимо реч компјутер.
Наука која се бави рачунарима, начином на који они функционишу и могућностима њихове примене назива се рачунарство (енг. computer science, рачунарска наука).
Истражи како је настала реч компјутер.