Претраживање интернета¶

Како смо већ поменули да је интернет постао огроман, непрегледан и практично неисцрпан извор информација, било би потпуно немогуће пронаћи информације које су нам од интереса без постојања посебних машина за претраживање интернета (енгл. web search engine) или интернет (web) претраживача. Постављањем упита претраживачу веба састављеног од кључних речи покреће се алгоритам претраживања интернета и, као одговор на упит, претраживач даје списак веб-страница које садрже кључну реч коју смо тражили. Свака од излистаних веб-страница чије су адресе (и кратки описи) дате као одговор на упит може се посетити ако кликнете мишем на име те странице на приказу који даје претраживач.

Најпознатији интернет претраживачи:

• Google www.google.rs;

• Yahoo yahoo.com;

• Bing www.bing.com;

• Teoma www.teoma.com;

• Lycos www.lycos.com (садржи и претраживач);

• Крстарица www.krstarica.com (садржи и претраживач).

Поред ових веб-претраживача опште намене, постоје и друге врсте специјализованих веб-претраживача намењених за претрагу слика, видео-записа и других мултимедијалних садржаја, као и веб-претраживачи специјализовани за одређену област. Један од њих, који је специјализован за претраживање стручне литературе, јесте Гугл академик (Google Scholar) и може му се приступити на адреси https://scholar.google.com/. Резултати овог претраживача садрже стручне и научне радове.

Дигитални траг¶

Док претражују интернет и уписују податке на веб-страницама, корисници интернета остављају траг који се назива дигитални траг. Дигитални траг неког корисника чини сав објављени садржај о тој особи и подаци које она оставља на интернету док посећује веб-сајтове. Он настаје током претраживања веб-сајтова, коришћењем онлајн апликација, објављивањем садржаја на интернету или писањем коментара.

Траг који остављаш на интернету не можеш избрисати.

Дигитални траг није увек лако уочити и испрва се чини да је невидљив и да су подаци које остављамо на интернету безазлени. Међутим, до неких од тих података могу доћи и непознате и злонамерне особе које могу да податке злоупотребе на различите начине. Због тога треба увек дa водиш рачуна о дигиталном трагу који остављаш на интернету.

Претраживачи опште намене, попут Гугла, сакупљају IP адресе корисника и информације о ономе што претражују. Корисницима интернета је поред добијања што квалитетнијих и релевантнијих резултата претраживања битна и приватност претраживања. Постоје претраживачи који тврде да не сакупљају податке о корисницима, попут претраживача ДакДакГо (DuckDuckGo) на адреси https://duckduckgo.com/ или Стартпејџ (Startpage) на адреси https://www.startpage.com/.

Ови претраживачи су једноставни за коришћење, имају једноставан графички интерфејс који садржи једно текстуално поље у које се уноси упит. Поред текста, претраживачи имају опције и претраге слика и видео-записа.

Поред тога што поштује приватност корисника, претраживач Стартпејџ нуди и сервис електронске поште које такође води рачуна о приватности података особа који га користе. За сада не постоји локализована верзија ових претраживача на српски језик.

Напредна претрага¶

Након уноса упита састављеног од једне или више кључних речи, као резултат претраге добијају се хиљаде веб-страница које садрже у себи кључне речи из упита. Ако те интересује, на пример, тема дигиталног насиља и желиш да сазнаш нешто више о дигиталном насиљу, довољно је да у поље претраживача унесеш упит који као кључне речи садржи речи „дигитално насиље“. Претраживач ће ти за само делић секунде приказати неколико десетина хиљада резултата, односно листу веб-страница које у себи садрже ову кључну реч.

Да би претрагу учинио квалитетнијом, сузио избор и добио што релевантније информације, потребно је да користиш напредну претрагу. Напредну претрагу укључујемо кликом на точкић у горњем десном углу и избором одговарајуће опције као што је приказано на слици.

Напредна претрага ти омогућава да приликом претраге веб-страна унесеш низ додатних ограничења, па тако можеш претраживати само оне веб-стране које садрже све кључне речи из упита, веб-стране које садрже дословно тачну фразу наведену у упиту, оне које садрже било коју од наведених кључних речи или пак оне које не садрже ниједну од наведених кључних речи.

Тако добијене резултате претраге затим можеш да филтрираш на основу жељеног језика, региона из кога долазе, односно где су објављене, времена када су ажуриране последњи пут, специфичног сајта или домена, типа датотеке, ауторских права, односно права коришћења и слично, чиме се претрага сужава и добијамо приказане само оне резултате који испуњавају све наведене критеријуме претраге.

Погледај у видеу како коришћењем напредне претраге можеш брзо да пронађеш брошуру о дигиталном насиљу у .pdf формату са сајта pametnoibezbedno.gov.rs.

Преузимање информација¶

Када пронађеш жељене информације, можеш да их преузмеш на свој рачунар. Постоји могућност да преузмеш целу веб-страницу тако што ћеш из помоћног менија, који добијаш кад кликнеш десним кликом на страницу, одабрати опцију Save as… након чега се отвара дијалог у коме је потребно одабрати фасциклу у којој желиш да сачуваш ту страницу. Ако желиш да преузмеш слику на свој рачунар, потребно је да из помоћног менија који добијаш кад кликнеш десним кликом на слику одабереш опцију Save image as… након чега се отвара дијалог у коме је потребно одабрати фасциклу у којој желиш да сачуваш ту слику. Преузимање датотека, чији садржаји могу бити веома различити, често може и аутоматски започети када се кликне на линк који води до те датотеке. Због тога је неопходно да датотеке преузимаш само са оних веб-сајтова на интернету који су проверени, а да све оно што ти се нуди са сумњивих и потенцијално опасних локација избегаваш.

Квалитет и поузданост интернет извора и критички приступ информацијама на интернету¶

Број веб-сајтова и веб-страница и количина датотека на интернету се свакодневно увећава и мери се милијардама, па свим тим информацијама морамо да приступамо критички са сумњом у њихову тачност и релевантност. Са друге стране, то никако не значи да на интернету нема веома квалитетних информација, али оне не би смеле да се узимају безрезервно и увек их треба проверити из више извора, а по потреби их проверити користећи библиотеке. Данас практично свако може поставити информације на веб, а то се често ради циљано, да би се утицало на нечије мишљење, став и доношење процене, одлуке и избора на основу доступних информација. То представља злоупотребу информација у маркетиншке сврхе, најчешће од стране рекламних агенција.

Утврђивање релевантности информација на интернету и процена њихове веродостојности уопште није лако, чак ни за одрасле и искусне кориснике.

Провере које нам могу помоћи у процени поузданости и релевантности сајта су следеће:

• Проверити која је циљна група тог сајта, која је публика којој је сајт намењен, јер публика има директан утицај на његов садржај. Тако ће се различитој публици (шира јавност, академска јавност или деца школског узраста), аутор обраћати на одговарајући начин и садржај текста ће бити прилагођен и релевантан.

• Проверити ко је аутор информација. Да ли је јасно ко је аутор, да ли је то стручњак у својој области, да ли је квалификован да пише о тој теми, да ли је и како повезан са неком академском институцијом или организацијом која је релевантна за област о којој се пише. Име аутора можемо да пронађемо обично на врху или на дну веб стране и његово име можемо претражити употребом веб-претраживача како бисмо видели квалификације аутора на основу којих можемо проценити колико су информације меродавне.

• Проверити колико је информација актуелна. Обично на врху или на дну веб-стране стоји датум последње промене или ажурирања (освежавања) информације,па треба видети да ли је видљиво када је информација објављена, да ли је актуелна, да ли се види колико често се ажурира сајт, да ли су линкови на сајту актуелни и да ли раде.

• Проверити веродостојност, тачност и објективност информација тако што ћемо проверити да ли су наведени извори информација релевантни тако да се информација може проверити и на другом месту.

• Проверити адресу сајта и истражити у чијем је власништву сајт (образовно-научна институција, медији, приватна компанија). Препоручује се да се информације које се пронађу на веб-сајту увек провере упоређивањем са информацијама из другог извора.

• Проанализирати каквим језиком су писане информације. Да ли је садржај текста тачан, да ли је текст без правописних грешака, да ли је стилски и граматички исправно написан, да ли је урађена рецензија, да ли постоји библиографија аутора, да ли су цитирани извори поуздани и да ли их је могуће проверити.

• Критички проценити која је намера аутора информација и са којим циљем се информације објављују, шта се жели њима постићи (информисање, мишљење, оглашавање, пропаганда). Сагледавање ове намере може објаснити да ли је реч о реклами, о спонзорисаној веб-страници, да ли је у питању лична веб-страница или иза веб-странице стоји организација, дакле колико су информације објективне. То се може утврдити проценом да ли је аутор представио објективне аргументе или јасно аргументује пристрасно мишљење, да ли су изражена различита гледишта или лична мишљења и слично.