Садржај
1. Информационо комуникационе технологије
Информационо комуникационе технологије
1.1. Дигитални уређаји
Дигитални уређаји
Квиз. Дигитални уређаји
1.2. Организација и управљање подацима
Организација и управљање подацима
Задаци. Организација и управљање подацима
Квиз. Организација и управљање подацима
1.3. Рад са сликама
Рад са сликама
Задаци. Рад са сликама
Квиз. Рад са сликама
1.4. Рад са текстом – унос и едитовање чистог текста
Рад са текстом - унос и едитовање чистог текста
Квиз. Рад са текстом – унос и едитовање чистог текста
1.5. Рад са текстом – форматирање карактера и пасуса
Рад са текстом – форматирање карактера и пасуса
Задаци. Рад са текстом форматирање карактера и пасуса
Квиз. Рад са текстом форматирање карактера и пасуса
1.6. Рад са текстом - додавање табеле и основна подешавања
Рад са текстом - додавање табеле и основна подешавања
Задаци. Рад са текстом - додавање табеле и основна подешавања
Квиз. Рад са текстом - додавање табеле и основна подешавања
1.7. Рад са текстом - форматирање табеле и рад у облаку
Рад са текстом - форматирање табеле и рад у облаку
Задаци. Рад са текстом - форматирање табеле и рад у облаку
Квиз. Рад са текстом - форматирање табеле и рад у облаку
1.8. Рад са звучним записом
Рад са звучним записом
Задаци. Рад са звучним записом
Квиз. Рад са звучним записом
1.9. Рад са видео-записом
Рад са видео-записом
Задаци. Рад са видео-записом
Квиз. Рад са видео-записом
1.10. Мултимедијалне презентације
Час. Мултимедијалне презентације
Квиз. Мултимедијалне презентације
2. Дигитална писменост
2. Дигитална писменост
2.1. Рачунарске мреже. Употреба ИКТ уређаја на одговоран и сигуран начин у мрежном окружењу
Рачунарске мреже и употреба ИКТ уређаја на одговоран и сигуран начин у мрежном окружењу
Квиз прве лекције
2.2. Интернет сервиси. Правила безбедног рада на Интернету
Интернет сервиси
Прикупљање података путем онлајн упитника
Правила безбедног рада на Интернету
Квиз друге лекције
2.3. Претраживање интернета, одабир резултата и преузимање садржаја
Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја
Квиз треће лекције
2.4. Заштита приватности личних података и ауторскa права
Заштита приватности личних података и ауторскa права
Creative Commons лиценце
Квиз четврте лекције

Интернет сервиси

На овом часу ћеш научити:
  • које услуге нам интернет пружа;

  • разлике између основних интернет сервиса;

  • да прикупљаш податке помоћу онлајн упитника;

  • како да се правилно и безбедно понашаш и представљаш на мрежи.

Захваљујући интернету, данас можемо лако да комуницирамо са особама које живе чак на другом крају света, да учимо на начин како то и сада радимо, путем онлајн наставе, да купујемо, наручујемо и плаћамо доставу хране и другу робу и услуге, да се забављамо гледајући видео садржаје, играјући игре или слушајући музику. Оно због чега интернет свакодневно користимо управо и јесу бројне услуге и могућности које нам пружа. Све њих једним именом називамо интернет сервиси. Интернет сервиси нам чине доступним велику количину информација у различитом облику - текстови, слике, звучни и видео записи као и различите услужне програме. Интернет сервиси се могу класификовати на различите начине.

Ако као критеријум поделе узмемо намену, могу се поделити у три основне групе:
  • интернет сервиси за комуникацију (комуникациони сервиси);

  • интернет сервиси за пренос података;

  • веб (World Wide Web - WWW).

Интернет сервиси за комуникацију

Сви сервиси који нам пружају могућност да размењујемо информације, било са појединцима или са групама корисника, припадају овој групи сервиса. У зависности од тога да ли се та комуникација одвија у реалном времену (истовремено) или не, ову групу сервиса можемо да поделимо на сервисе за синхрону и сервисе за асинхрону комуникацију. Комуникациони сервиси за асинхрону комуникацију су они сервиси код којих учесници у комуникацији могу да шаљу поруке у временским тренуцима када то њима одговара, независно једни од других. Особе које учествују у комуникацији не морају да буду присутне на мрежи у исто време, односно да користе свој ИКТ уређај за комуникацију истовремено. Примери оваквих сервиса су електронска пошта и дискусионе групе.

Електронска пошта

Електронска пошта, имејл (e-mail) или само мејл, најстарији је и један од најчешће коришћених интернет сервиса. Користи се за слање писаних електронских порука којима се могу прикључити датотеке различитог типа у виду прилога. Порука се може послати једној особи или групи корисника.

Предности коришћења електронске поште су вишеструке:
  • сервис је бесплатан;

  • електронска пошта стиже за неколико секунди;

  • једна порука се може истовремено послати на више адреса;

  • све примљене и послате поруке могу се прегледати на једном месту, лако претражити и филтрирати према различитим критеријумима (имену или адреси пошиљаоца, теми или датуму).

Да би неко могао да користи сервис електронске поште, мора да има своју адресу електронске поште или имејл адресу.

Адреса електронске поште се састоји од:
  • корисничког имена - имена које сваки корисник креира за себе под условом да је доступно, односно, да није већ креирано од стране неког другог корисника код истог провајдера;

  • знака @ (изговара се “ет”);

  • имена провајдера - сервиса који пружа услугу коришћења електронске поште.

Пример једне e-mail адресе је: dalibor_todorovic@outlook.com

Адресу електронске поште можеш да креираш код свог провајдера (добављача интернет услуга) и она ће садржати, након знака @, име тог провајдера. Међутим, данас је најчешћи случај да људи за слање и примање мејлова користе веб-мејл сервисе великих компанија, најчешће Microsoft-а или Google-а. Приступ електронској пошти из прегледача веба са било ког уређаја који је повезан на интернет омогућава веб-мејл сервис.

Како да направиш свој Microsoft налог, корак по корак, можеш да сазнаш на адреси https://support.microsoft.com/sr-latn-me/help/4026324/microsoft-account-how-to-create а како да отвориш свој Google налог, на адреси https://support.google.com/accounts/answer/27441?hl=sr .

Напомена: За креирање налога на веб-мејл сервисима постоје старосна ограничења. За неке сервисе је потребно да корисник има више од 13 година. У неким држава је узрасно ограничење 15, 16, па чак и 18 година. Било би добро да налог на веб-мејл сервису креираш уз помоћ и сагласност родитеља.

Корисницима веб-мејл сервиса је довољно да у веб-прегледачу отворе одређени веб-сајт који нуди услугу коришћења веб-мејла, након чега, уношењем креираног корисничког имена и лозинке могу приступити услузи електронске поште. Постоје и посебни програми (апликације) за услуге електронске поште, који се могу инсталирати на рачунару или телефону. Неки од њих су Microsoft Outlook, Outlook Express, Mozilla Thunderbird итд.

Без обзира на то да ли користимо веб-мејл сервис или неку од постојећих апликација за рад са електронском поштом, основне функције које су нам на располагању су:

  • креирање новог имејла

  • слање имејла

  • преузимање пристиглих имејлова

  • читање примљених имејлова

  • одговарање на примљени имејл

  • прослеђивање примљеног имејла на друге имејл адресе

  • брисање имејла

  • креирање адресара.

Сваког дана корисници на интернету размене велики број имејлова. У само једној секунди се широм света размени више од два и по милиона имејлова.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/6_razred_IKT_DigitalnaPismenost/email30a.png
Ради лакше манипулације пристиглим и послатим мејловима, у свим овим сервисима и апликацијама постоје следећи фолдери у којима се мејлови разврставају:
  • Примљене (Inbox) - фолдер у коме се смештају пристигле поруке електронске поште;

  • Послате (Sent) - фолдер у коме се смештају послате поруке електронске поште;

  • Недовршене (Drafts) - фолдер у коме се смештају поруке чије је креирање започето али још увек нису послате;

  • Отпад (Deleted/Trash) - фолдер у коме се смештају обрисане поруке електронске поште;

  • Непожељне (Spam) - фолдер у коме се смештају све поруке које стижу преко електронских система за комуникацију, а које су нежељене или непримерене. Због велике популарности и једноставног слања електронске поште, дешава се свакодневно да се електронска пошта злоупотребљава и да корисници добијају нежељену пошту. Те поруке обично садрже рекламе, вирусе, поруке са циљем навођења корисника на превару када се у њима, обично, тражи да кликну на неки линк како би добили наследство које им је оставио неки рођак и слично. Системи за електронску пошту имају могућност препознавања оваквих спам порука и аутоматски их сврставају у овај фолдер Непожељне (Spam или Junk Email).

Корисник може по жељи креирати и сопствене додатне фолдере у које ће тематски разврставати своје имејлове.

Поља која је потребно попунити приликом креирања нове поруке електронске поште и њихова значења су следећа:
  • Приликом креирања мејла у поље Коме (To:) уписује се имејл адреса примаоца поруке. Уколико желимо да исту поруку (чији је садржај од значаја за више прималаца) пошаљемо истовремено на више адреса, онда је потребно да у ово поље упишемо имејл адресе свих прималаца поруке.

  • За додавање адреса прималаца поруке могу постојати два додатна поља: Копија (Cc:) и Скривена копија (Bcc:). Када је потребно да остали учесници у комуникацији буду упознати са поруком, односно комуникацијом, а сама порука се не односи директно на њих, онда се имејл адресе тих прималаца порука наводе у поље Копија (Cc:). Уколико неко од приомалаца не жели да његова имејл адреса буде свима видљива, или ми не желимо да буду видљиви остали учесници у комуникацији којима је послата иста порука, онда ћемо имејл адресе тих прималаца навести у пољу Скривена копија (Bcc:), које омогућава да се један имејл пошаље на више адреса, а да прималац поруке не може да види коме је све тај имејл послат.

  • У поље Наслов уписује се назив поруке - тема на коју се порука односи.

  • На примљену поруку може да се одговори пошиљаоцу избором опције Одговори (Reply).

  • Уколико је потребно са одговором упознати све учеснике у комуникацији којима је порука послата, онда је потребно изабрати опцију Одговори свима (Reply all).

  • За прослеђивање примљене поруке на друге имејл адресе користи се опција Проследи (Forward).

На следећим сликама је приказано креирање нове поруке за кориснике Microsoft (прва слика) и Google налога (друга слика). Можеш уочити да су изглед прозора и поља која треба попунити веома слични.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/6_razred_IKT_DigitalnaPismenost/email20.png https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/6_razred_IKT_DigitalnaPismenost/email30b.png

Мејлинг листе и дискусионе групе

Захваљујући брзој и једноставној комуникацији, Интернет је омогућио да се људи истих занимања, хобија и разних других интересовања међусобно повежу и комуницирају са циљем размене мишљења, искуства и идеја. Интернет сервиси који омогућавају размену порука на одређену тему су мејлинг листе и дискусионе групе.

Мејлинг листе (енгл. mailing list) се користе за аутоматско слање имејлова истовремено на више адреса. Користи се за слање порука особама које су се пријавиле за примање обавештења на одређеној веб-страни (преплатиле на обавештења) тако што су унеле своју имејл адресу у одговарајуће поље. Обично, након пријаве на мејлинг листу, корисник добија имејл у коме треба потврдити да се заиста он пријавио за добијање обавештења, а не да је неко други то урадио злоупотребивши његову имејл адресу. Корисник у било ком тренутку може да се одјави са ове мејлинг листе уколико не жели више да прима обавештења преко ње тако што ће одабрати опцију Unsubscribe from this list која се налази у имејлу са обавештењем.

Дискусионе групе и форуми су места на интернету где се корисници окупљају и дискутују на одређену тему. Теме на које се води дискусија су различите - од музике, културе, спорта, политике, па до уско стручних тема из области појединих професија. Оне могу бити од користи особама које желе да се упознају са искуствима других корисника везаним за употребу неког производа, неке технологије, могу помоћи у доношењу одлуке о куповини неког уређаја, избора дестинације за путовање, решавања неког рачунарског проблема и слично. На сваком форуму постоји једна особа која је модератор форума и чији је задатак да прати активности осталих корисника форума и упозорава их ако прекрше правила понашања на форуму и општа правила лепог понашања на интернету. Многи форуми се могу пратити анонимно, али, да би се отварале нове теме или дискутовало на већ постојеће теме, захтева се регистрација корисника на форум. Поруке на форумима се могу груписати по темама, по категоријама или хронолошки. Дискусионе групе су сличне форумима и углавном се креирају за мањи број корисника који јавно размењују ставове о некој теми, а поруке које се шаљу видљиве су само члановима те дискусионе групе. Пример дискусионих група су Гугл групе којима се могу придружити корисници Гугл налога и отварати нове теме за дискусију у оквиру одређене дискусионе групе или могу креирати нове дискусионе групе.

Групу комуникационих сервиса за синхрону комуникацију карактерише то да се комуникација одвија синхроно - у реалном времену, што подразумева да су сви учесници у комуникацији истовремено присутни на мрежи и учествују у комуникацији. Најчешћи сервиси из ове групе су интерактивни разговори (чет) за размену текстуалних порука, размена инстант порука (текстуалних, сликовних или гласовних), интернет телефонија и видео конференције.

Интерактивни разговори на интернету (Internet Relay Chat - IRC) или интернет ћаскање - чет (chat), омогућава великом броју људи да размењују текстуалне поруке у реалном времену. Постоје различити сервиси за чет, који омогућују како индивидуални чет између две особе, тако и групни чет који је често организовани по тзв. собама за чет.

Инстант размена порука омогућава брзу размену како текстуалних тако и мултимедијалних порука у реалном времену између појадинаца или групе људи преко низа данас веома популарних апликација WhatsApp, Viber, Messinger.

Напомена: у почетку је корисник морао да буде присутан у реалном времену како би могао да чита и шаље поруке. Данас поруке остају сачуване и корисник може да их прочита и касније када приступи групи за размену порука (на пример, Viber група).

Интернет телефонија (Voice over IP - VoIP) је сервис који омогућава гласовну комуникацију путем интернета. Практично, то је телефонска услуга, али не путем класичних телефонских телекомуникационих линија већ путем интернета.

Видео-конференције - омогућавају да велики број људи комуницира у реалном времену, при чему та комуникација укључује и глас и видео па се учесници могу у реалном времену гледати и разговарати. Постоје различите апликације за коришћење овог сервиса, а најпопуларније су Skype, Zoom, Cisco Webex, Google Hangouts, Google Meet, Microsoft Teams и многе друге. Како ове апликације омогућују и дељење екрана и дистрибуцију фајлова, веома су погодне за организацију састранака, вебинара као и онлајн предавања.

Сервиси за пренос података

Сервис који омогућава пренос датотека између умрежених рачунара назива се FTP (File Transfer Protocol). Протокол за пренос датотека је најчешће коришћен протокол за пренос података између два рачунара на мрежи. FTP користи TCP/IP за мрежну комуникацију. FTP веза се успоставља на захтев клијентског рачунара према серверском рачунару. Клијентски рачунар мора да поседује програм који имплементира FTP протокол (тзв. FTP клијент), а серверски рачунар мора да поседује програм који прихвата конекције на стандардном FTP порту и такође разуме команде протокола FTP (тзв. FTP сервер или FTP демон). Када се веза успостави, клијентски програм шаље корисничке команде серверском програму, који их обавља и шаље одговор. Тај одговор може бити порука да је команда успешно обављена, датотека која је захтевана или порука о грешци.

Веб (World Wide Web - WWW)

Веб (World Wide Web - WWW) је најпознатији интернет сервис који нам омогућује претраживање и прегледање садржаја на интернету и многи корисници интернета погрешно изједначавају интернет са овим сервисом. WWW и интернет нису синоними већ је WWW само један од сервиса које нам интерент пружа.

Веб је настао почетком 90-тих година прошлог века. Његов изумитељ је Сер Тим Бернерс-Ли (Ser Tim Berners-Lee), енглески инжењер и информатички научник. Крајем 1980-их, током свог рада у лабораторији CERN у Женеви у Швајцарској, Тим Бернерс-Ли је комбиновањем различитих техника усавршио оно што данас зовемо World Wide Web, систем који омогућава линковање, прегледање и сортирање свих могућих информација преко рачунара повезаних са телекомуникацијским системима. Због тога, он се данас назива оцем интернета. Он је предложио систем за управљање информацијама у марту 1989. године, и имплементирао прву успешну комуникацију између HTTP (Hypertext Transfer Protocol) клијента и сервера путем интернета средином новембра исте године.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/6_razred_IKT_DigitalnaPismenost/www.webp

Овај сервис представља глобални информациони простор у коме се налази велики број ресурса - датотека у облику различитих медија који су међусобно повезани хипервезама или хиперлинковима (означених речи, слика или других објеката) који представљају везу ка другим датотекама. На тај начин се међу повезаним датотекама брзо и релативно лако долази до тражених информација. У протеклих 25 година развој овог сервиса је довео до тога да данас представља глобалну мултимедијалну платформу која је објединила бројне интернет сервисе и омогућила развој великог броја веб-алата за комуникацију, креирање и дељење дигиталних садржаја, друштвено повезивање, онлајн учење и пословање без кога је немогуће замислити функционисање савременог света.

Сваки ресурс на интернету има своју јединствену URL адресу која представља јединствену локацију ресурса (Uniform Resource Locator). WWW странице практично представљају URL адресе помоћу којих се на мрежи може пронаћи жељени скуп информација презентован у мултимедијалним форматима. Веб-страница (web page) је део WWW странице која садржи информације у виду текста, слике, аудио или видео записа. Скуп међусобно повезаних веб-страница представља презентацију на мрежи, веб-презентацију или веб-сајт (web site). Већ је напоменуто да се за прегледање и претраживање веб-страница користе линкови. Текст који садржи линкове назива се хипертекст (hypertext) а уколико садржи поред текста и друге медије попут слика, аудио или видео записа говоримо о хипермедији (hypermedia). За читање оваквих веб-страница користе се веб-прегледачи (web browser) које је потребно инсталирати како би се веб-странице интерпретирале на потребан начин.

https://petljamediastorage.blob.core.windows.net/root/Media/Default/Kursevi/OnlineNastava/6_razred_IKT_DigitalnaPismenost/browsers.png

Најпознатији веб-прегледачи су:

  • Microsoft Edge;

  • Microsoft Explorer;

  • Google Chorme;

  • Mozillа Firefox;

  • Operа;

  • Safari.

Као што је већ објашњено у претходној лекцији, протокол који се користи за пренос података на интернету је HTTP (HyperText Transfer Protocol), а његова варијанта HTTPS (HyperText Transfer Protocol Secure) омогућава максималну безбедност приликом приступа неком веб-сајту.

Претходна лекција
Следећа лекција
A- A+

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.