Програмирање плочица¶

У претходном коду, заменићемо line() функције са по две arc() функције, којима исцртавамо лукове у p5.js. По синтакси језика, arc очекује 6 аргумената – x и y за центар круга чији је овај лук део, затим ширину и висину круга, и на крају почетни и завршни угао у радијанима.

if (floor(random(0, 2)) % 2 == 1) {
       arc(i*dimenzija, j*dimenzija, dimenzija , dimenzija , 0, HALF_PI );
       arc((i+1)*dimenzija, (j+1)*dimenzija, dimenzija , dimenzija  , PI, 3*HALF_PI );
} else {
       arc(i*dimenzija,(j+1)*dimenzija, dimenzija , dimenzija ,  3*HALF_PI, TWO_PI );
       arc((i+1)*dimenzija, j*dimenzija, dimenzija , dimenzija  ,  HALF_PI, PI);
}

Симетрија и антисиметрија могу бити корисне приликом стварања уметничких дела. Преплитање математике са уметношћу је одличан начин да се подстакне интересовање за обе сфере. Подсeћамо те да си се са појмом симетрије и изометријских трансформација (ротација, транслација…) сусрео/ла још у основној школи, као и у првом разреду гимназије. Овде имаш могућност да преко Трушеових плочица истражујеш не само уметност, већ и резултате одређених пресликавања, као и њихових композиција.

Ако је дизајн плочица компликован за представљање функцијама, можемо их позвати као слике из фолдера. Тада уместо позива line() или аrc() функција, позивамо испис слике. Претходно смо декларисали променљиву у коју ћемо сместити слику:

let img; //definicija promenljive u koju ćemo smestiti sliku

//U setup()-u inicijalizujemo promenljivu:
img = loadImage("pločica1.jpg");

//na kraju u draw()-u iscrtavamo sliku na nekoj poziciji:
image(img, pozX, pozY);

Задатак

Дизајнирај своју плочицу тако да се уклапа без обзира на ротације. Прво, плочицу подели на три реда и три колоне. Затим ивице горње леве деветине обоји тамно. У следећем кораку мораш да обојиш и ивице које ће у свим ротацијма додиривати са тим ћошком. На крају средину плочице попуни како год желиш.

Ево по корацима како смо ми развили наш дизајн:

Задатак

Трушеове плочице могу да буду и сет, више различитих плочица које се уклапају без обзира на изабрану плочицу и њену оријентацију. Овакве сетове плочица које се уклапају у континуирану целину користимо и за генерисање сцена у рачунарским играма. Насумичним избором плочица сваки пут можемо да добијемо другачију мапу. Малим модификацијама претходног сета добићемо неки сличан овоме, са морем и острвима.

Пoгледај наредну слику:

Сетови плочица могу да буду и компликованији. Уклапање може да буде одређено према обојеним и необојеним ћошковима, где на основу насумично одабране прве плочице увек проверавамо са којом може да се додирује. Овако изгледа сет од 16 плочица помоћу које је генерисана мапа на почетку претходне лекције:

За задатак осмисли свој сет плочица који креира имагинарну мапу. А у десетој лекцији ћемо се још бавити алгоритамским мапама и уметничком картографијом.