Садржај
Зашто причамо о епидемији?
Увод
Епидемија кроз историју
Бактерије, вируси и протисти
Одговор домаћина на улазак бактерија и вируса
Епидемија и бројеви
Превентивне мере
Експоненцијални раст
Колективни имунитет
Поглед у податке
Уз помоћ рачунара
Опште стање здравља, отпорност огранизма и подложност инфекцији
Да закључимо
Евалуација
Увод¶
Епидемије заразних болести прате човечанство одувек. Њихов интензитет и укупан ефекат је често био у вези са демографским појавама - густином насељености, миграцијама, сусретом до тада одвојених популација.
Међутим, шта су уопште епидемије?
Како бисмо описали епидемију некоме ко није до сада чуо за ту реч?
Шта је карактерише, где се појављује?
Када се нека заразна болест јавља код неуобичајено много људи у исто време и на истом простору, онда је у питању епидемија.
А да ли знаш да у нашем окружењу живе милијарде бактерија и вируса? На кожи човека живи преко хиљаду врста бактерија и гљивица, које су добре за човека и важне за његово здравље, што ћеш видети у наставку овог курса. Да ли у овом тренутку можеш да се сетиш неких добрих бактерија које чувају наше здравље? Где се оне налазе? Зашто су нам корисне? Размисли.
Већина ових микроорганизама је корисна за човека и не изазива инфекције. Унутар нашег тела постоји огроман број разноврсних микроорганизама.
Међутим, уколико неки од вируса или паразитских, тј. патогених бактерија, гљивица или протиста (једноћелијски еукариотски организми) доспеју у организам човека, могу изазвати озбиљне проблеме и инфекције.
Како најчешће вируси и бактерије улазе у наш организам?¶
Постоје бројни начини на које патогени вируси и бактерије могу ући у наш организам, али хајде да видимо који су најчешћи.
Најчешћи пут уласка неког од патогених бактерија и вируса у организам је усна дупља, и то најчешће преко хране, воде и прљавих руку.
Такође, ваздухом се преносе многи вируси и бактерије који изазивају инфекције дисајних путева и могу озбиљно угрозити здравље човека (бактерија која изазива туберкулозу, вирус грипа, корона вируси). Један од најопаснијих вируса данашњице, вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) преноси се сексуалним путем (или путем крви), као и хумани папилома вирус (ХПВ), који је један од водећих узрочника рака грлића материце код жена. С обзиром на то да одређени микроорганизми представљају велику опасност за здравље, људи и животиње су током стотина милиона година еволуције развили сложене системе одбране. Значајни путеви уласка патогена у наше тело су и очи и сузни канали, слузница носа, ждрела и остатка дисајних путева, затим уста и остатак цревног канала, урогенитални канали, кожа. Патогени такође лакше улазе у тело на местима повреде, тј. оштећења коже и слузокоже.
Многе заразне болести, тј. њихови узрочници, преносе се путем вектора. Иако смо се са појмом вектор много пута сусрели на часу математике, када говоримо о заразним болестима, онда је по среди нешто сасвим друго. Вектори су најчешће паразитски зглавкари (инсекти, крпељи) који се хране крвљу. Тако, на пример, маларију преносе посебне врсте комарца, као и вирус тзв. грознице западног Нила. Лајмску болест, тј. бактерију која је изазива, преносе крпељи, док бактерију изазивача куге, са пацова преносе буве.
Још се понекад јављају инфекције путем неадекватно стерилисаних игала и других медицинских инструмената, а нажалост, има и случајева преноса инфекције путем трансфузије крви или путем других медицинских процедура.