Опште стање здравља, отпорност организма и подложност инфекцији¶

До овог тренутка већ знаш доста о заразним болестима, како се преносе, ко их све преноси али и на које начине можеш да сачуваш себе, али и људе у свом окружењу. Такође знаш да уколико се потпуно не изолујемо од спољашњег света и било каквог контакта с људима, немогуће је да шансу уласка патогена сведемо на нулу.

Али шта можеш да урадиш за себе и свој организам?

Постоји известан број свакоднених навика које ако изградиш могу да ти помогну за одржавање доброг општег здравља и имунитета. У наредним пасусима ћемо се кратко осврнути на неке од њих, а како су све ове ствари значајне, редослед навођења не значи већу или мању важност. Знамо да већину ових ствари већ знаш, тако да је ово више подсетник.

Исхрана треба да буде разноврсна и уравнотежена, са довољним уделом поврћа и воћа, али и осталих намирница биљног и животињског порекла. Потруди се да у највећој могућој мери избегаваш индустријски прерађену храну и пића, јер они по правилу садрже висок удео шећера, адитива и конзерванаса, вештачких арома и боја, што је штетно за здравље нашег организма, за микробиом и за имунитет. При набавци намирница, није лоше да мислиш о томе да оне често садрже остатке различитих хемијских једињења која се користе у производњи, транспорту или преради (пестициди, хербициди, фунгициди, хормони, антибиотици, конзерванси…), па вреди да учиниш све што можеш да тај штетан ефекат смањиш.

Физичка активност и боравак у природи су две ствари које је најбоље ако се практикују заједно. Ефекат физичке активности, која се практикује у загушљивом, затвореном простору, па ако је то још у касним вечерњим сатима, чиме ће се нарушити здрав сан, врло је упитан, скоро да можемо поуздано тврдити да може донети више штете него користи. Најбоље време за физичку активност је негде између 16ч по подне и 20ч или 21ч увече.

Сан и свеукупно поштовање дневног ритма: скоро свака наша ћелија садржи биолошки сат, као што постоји и централни сат у међумозгу, те су сви они заједно синхронизовани са природним дневним циклусом смене дана и ноћи. Савремена истраживања, у оквиру хронобиологије, дају све више резултата који говоре колико је важно да своју дневну рутину - спавања, оброка и других активности ускладимо са начелима ове важне гране биологије. Просечном здравом одраслом човеку је потребно око 7-8 сати доброг сна да би био здрав и нормално функционисао. Поред тога колико спавамо, једнако је важно да то буде у право време (између 10ч увече и 7ч ујутро), јер се само у том периоду лучи важан хормон, мелатонин, али и због тога што су, рекосмо, све ћелије и органи прилагођени да се у то време регенеришу. Колики је значај поштовања овог такозваног циркадијалног ритма за здравље, нарочито у данашњем тренутку, илустроваћемо резултатима два новија научна истраживања. У првом од њих, после само једне ноћи током које су испитаници спавали четири сата, активност њихових Т-лимфоцита опала је за око 70% (у односу на уобичајену, после целе ноћи од осам сати сна)! У другом истраживању, испитаници су током седам дана спавали шест сати сваке ноћи, после чега је утврђено да је преко 700 гена значајно променило ниво активности (у односу на контролну групу испитаника, који су спавали по осам сати). Приближно половина гена је значајно повећала ниво активности, а то су у највећој мери били гени повезани са запаљенским процесима, кардио-васкуларним болестима и поспешењем настанка и развоја тумора. Друга половина, од тих преко 700 гена, је значајно смањила своју активност и скоро сви су повезани са имунитетом. Нека новија истраживања показују да се отпорност људи на инфекцију вирусом SARS-CoV-2, као и то да ли ће неко проћи без симптома, са лакшим симптомима или ће бити у животној опасности, зависи управо од стварања и активности поменутих Т-лимфоцита.

О штетности дувана, тзв. енергетских пића и других психоактивних супстанци, као и неодговорне употребе алкохолних пића и осталих штетних навика, овде нећемо посебно излагати. Неспорно је да све оне нарушавају опште здравље, слабе имунитет и свеукупну отпорност и чине организам подложнијим за инфекцију уопште и за развијање тежих облика болести.

Да бисмо избегли било какву забуну, ми овде не тврдимо да се озбиљне епидемијске инфекције лече здравом исхраном, физичком активношћу у природи и редовним сном, али свакако се не може оспорити изузетно јака веза између добрих и здравих навика које смо поменули и укупне отпорности организма на инфекцију.