Табеле¶

Дводимензионални подаци се најједноставније приказују у виду табела. Језик HTML има подршку за приказивање табела, међутим, постоји једна важна разлику између класичног схватања табела и начина на које су оне осмишљене у језику HTML. Традиционално, табеле посматрамо као матрице података – сваки податак је представљен пресеком једне врсте и једне колоне. За разлику од овог приступа, у језику HTML табеле посматрамо као секвенце редова података (што се природно пресликава у одговарајуће елементе). Другим речима, табела се састоји од једног реда или више њих, при чему сваки ред има једну ћелију или више њих.

Основни елемент за представљање табела јесте елемент table, који обележава једну табелу. Његов садржај чине, као што смо већ рекли, елементи tr, од којих сваки представља један ред табеле (table row). Даље, садржај ових елемената представља једнак број елемената td од којих сваки садржи по један податак (table data).

Ћелије не морају бити само подаци, већ могу садржати и описе одговарајућих колона, односно редова. Те описе називамо заглавља и представљамо их елементима th (table header), који се наводе у оквиру редова, попут елемената td. Заглавља обично користиш када желиш да ближе опишеш садржај колона, односно редова табеле.

Корисно је да целој табели придружиш наслов када желиш да опишеш шта подаци у некој табели представљају. У ту сврху можеш да употребиш елемент caption, који садржи наслов табеле. Врло је важно да запамтиш да се овај елемент наводи увек као први потомак елемента table, пре било којих других елемената.

Често је потребно да извршимо спајање ћелија. На наредној слици дат је пример табеле са подацима о ученицима. Примети да прво заглавље (које садржи реч „Име“) заузима (кажемо још и да се простире преко (span)) простор за две ћелије (тј. за два реда). Да бисмо ово понашање обележили у језику HTML, на располагању нам стоји атрибут rowspan, који се наводи на елементима td или th. Његова вредност је број ћелија (тј. редова) преко кога ће се елемент простирати. Да би понашање било коректно, потребно је да у наредним редовима обришеш елементе преко којих се овај елемент простире.

Слично понашање је могуће извршити и за простирање ћелија преко колона, с том разликом да се користи атрибут colspan. Наредна слика илуструје пример табеле који садржи ћелију која се простире преко две колоне.

Можеш да се увериш да се заглавље „Име“ заиста простире преко, на пример, две колоне у другој табели, посматрањем одговарајућег елемента th у језичку Еlements алата за развој.