$$ \newcommand{\floor}[1]{\left\lfloor{#1}\right\rfloor} \newcommand{\ceil}[1]{\left\lceil{#1}\right\rceil} \renewcommand{\mod}{\,\mathrm{mod}\,} \renewcommand{\div}{\,\mathrm{div}\,} \newcommand{\metar}{\,\mathrm{m}} \newcommand{\cm}{\,\mathrm{cm}} \newcommand{\dm}{\,\mathrm{dm}} \newcommand{\litar}{\,\mathrm{l}} \newcommand{\km}{\,\mathrm{km}} \newcommand{\s}{\,\mathrm{s}} \newcommand{\h}{\,\mathrm{h}} \newcommand{\minut}{\,\mathrm{min}} \newcommand{\kmh}{\,\mathrm{\frac{km}{h}}} \newcommand{\ms}{\,\mathrm{\frac{m}{s}}} \newcommand{\mss}{\,\mathrm{\frac{m}{s^2}}} \newcommand{\mmin}{\,\mathrm{\frac{m}{min}}} \newcommand{\smin}{\,\mathrm{\frac{s}{min}}} $$

Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.

Претходна лекција: Увод у програмирање

Шта су то програми и наредбе

Када желимо да некоме објаснимо шта треба да ради, ми му дајемо неке наредбе. Наредбе могу да буду речи као "стани", "скочи", "крени", кратке реченице као "иди у кухињу", "сиђи низ степенице", звуци као пиштаљка или звоно за крај часа, или можда неке сличице и знаци као на пример стрелице, саобраћајни знаци и слично. Било шта што може да се напише или нацрта и што неко може да схвати и да уради оно што је написано може да се схвати као наредба.

Наредбе су основа сваког програма, тј. сваки програм се састоји од једне или више наредби. Оно што су за нас речи и реченице којима нам неко говори шта да радимо, то су за роботе и компјутере наредбе. На пример, замислимо како бисмо некоме објаснили куда би требало да оде. Довољне су нам следеће три наредбе „Иди напред“, „Окрени се улево“ и „Окрени се удесно“. Помоћу ове три наредбе можемо било коме да објаснимо како да оде било где. Скуп наредби које бисмо му дали се назива програм.

Као што се скуп свих речи које разумемо зове језик (српски језик, енглески језик, итд.), скуп свих наредби које рачунари и роботи разумеју се назива програмски језик. Рачунари, роботи и остале машине разумеју програмске језике. У различитим програмским језицима можемо да имамо различите наредбе. У примеру горе, наредбе су: "иди напред", "окрени се улево", "окрени се удесно". У неком другом програмском језику наредбе могу да буду: "иди горе", "иди доле", "иди лево", "иди десно". На неким другим програмским језицима наредбе могу да буду сличице, симболи или текст са симболима:

Наредбе једног програмског језика могу да буду написане речима на српском, енглеском или неком другом језику, или могу да буду сличице, као на пример саобраћајни знаци. Ако бисмо имали робота који може да се помера лево-десно-горе-доле, ово би био програмски језик који он разуме.

Програмирање је превођење језика који ми разумемо у језик који разумеју роботи, рачунари и друге машине.

Програм извршавају људи, рачунари или роботи који разумеју језик на коме је написан програм. Они читају једну наредбу из програма, ураде оно што каже наредба (изврше је), а онда прочитају следећу наредбу и тако све док не прочитају и изврше све наредбе које су написане у програму.

Ево једног примера програма са шест наредби написаних на српском језику:

Робот који може да хода и разуме овај програмски језик, читаће једну по једну наредбу и извршавати их. Док буде извршавао овај програм, он ће два пута ићи напред, окренути се улево, ићи још један корак напред, окренути се десно и ићи још један корак напред.

Шта све можемо да програмирамо?

У овим лекцијама нећемо да користимо роботе – користићемо ликове из цртаних филмова или примера на сајту Час програмирања. Овде можемо да видимо примере проблема које ћемо да решавамо и које ћемо да програмирамо: 

ББ-8 је робот из Ратова Звезда који скупља метал. ББ-8 може да иде лево, десно, горе или доле. Када видимо где се налази ББ-8 и где је нека гомила метала коју треба да покупи, можемо да га програмирамо и да му објаснимо како да дође до те гомиле и да је покупи.

Ред је љута птичица која хоће да скочи на прасе. Ред може да иде напред, да се окрене лево или десно. Ако видимо где се налазе Ред и прасе можемо да му објаснимо куда да се креће и како да дође до прасета.

Пчелица на ливади иде од цвета до цвета и сакупља нектар. Онда иде на саће и ту прави мед. Ако видимо где се налази пчелица и где су цветови на ливади, онда можемо да јој објаснимо како да дође до цветова и сакупи нектар или како да дође на саће и направи мед.

Хајде сада да видимо како изгледа програмирање.